I don't deserve you

Chapter 1

Krećem se hodnicima škole.Uzbuđenje i nestrpljivost se prožimaju mojim tijelom.Jedva čekam da nakon raspusta ugledam lica osoba do kojih mi je stalo.Oko mene su svi u žurbi dok se ja polako krećem,jer želim da uživam u momentu i tom osjećaju prvog dana školske godine.Na kraju hodnika sam ugledala Clary.Djevojku smeđe kose i vrckavog pokreta.

„Clary!"Okrenula se.Ugledala sam osmijeh na njezinom licu i bilo mi je drago zbog toga.

„Ashley!"Potrčala je prema meni.Zagrlile smo se.Da je mogu zagrliti koliko je volim,ona ne bih mogla preživjeti taj zagrljaj.

„Je li ti to plačeš?"-pitala sam je ona pokušala krišom da obriše suzu.

„Ma znaš mene.Emotivac.Nego šta je sa Klausom?Jeste li vas dvoje još uvijek zajedno?"Postavila mi je pitanje na koje ni sama ne znam odgovor.Moja veza sa njim je bila sve,samo ne veza.

„Ne znam."-rekla sam joj dok sam napravila tužni izraz lica.Gledala me sa žaljenjem,ali nisam to željela,nikada nisam ni htjela da me ljudi žale.Moja mama je umrla kada sam bila mala.Živim sa ocem,sa kojim i nisam baš u najboljim odnosima.Imam osjećaj da me voli više moja maćeha od njega.Moj otac drži firme po cijeloj Evropi.I njegov san je da ja radim ono što on,ali mene svi ti papiri,obaveze i nedostatak vremena guše.Guši me spoznaja da će mi karijera biti važnija od porodice.Kao što je u njegovom slučaju.

„Ma ne razmišljaj o tome.Moram sada ići u razred.Vidimo se."

„Ćao."-uzvratila sam joj pozdrav i ušla sam u učionicu.Toliko poznatih lica.Osmijeh mi se vrača na lice.U kutu ugledam curu koju posebno volim.Rosalie.Ostavljam stvari na predzadnju klupu i krečem se prema njoj.

„Sis!"-vrisnule smo u istom trenutku i zagrlile smo se.

„Nedostajala si mi.Puno."-rekla mi je dok su nas drugi posmatrali kao luđakinje,što smo sve u svemu i bile.

„I ti si meni."-naš razgovor je prekinuo nastavnik.Vratila sam se na svoje mjesto na kojem je sjedila Jade.Zagrlila sam se i sa njom.

„Dobar dan.Želim vam što uspješniju školsku godinu.Vašem razredu će se pridružiti jedan momak.Izgleda da malo kasni."Nastavnik je bio nervozan,jer je mrzio kašnjenje i zbog toga je neprestano gledao na svoj ručni sat.Novi momak?Odlično,muški rod se proširuje.Za par sekundi u razred je ušao visoki momak.Na sebi je imao kožnu jaknu,crne pantalone,i crne air maxice.U ruci je imao kacigu,dok je drugom rukom prešao po svojoj smeđoj kosi.

„Izvinite što kasnim."-obratio se nastavniku dok ga je on odmjerio od glave do pete.

„Nema veze,pa zamolit ću te da se predstaviš."

„Ovo će biti zanimljivo."-dobacila mi je Jade.Mrzovoljno sam prevrnula očima.

„Ja sam Jacob Morgan.Imam 17 godina,i dolazim iz Birminghama."

„Dobro,Jacob za sada ćeš sjediti u zadnjoj klupi,sutra pravimo premještaj."Šta?Pa tek je početak godine.Lupila sam rukom od klupu i tiho rekla"sranje".Nastavnici su takvi kreteni.

Nakon časa u školi,odmah sam došla kući,jer sam bila previše mrzovoljna da bih ispijala kafu sa Jade.Buntovno sam ušla u kuću,i zatvorila sam ulazna vrata jako,da se čulo kako se djelovi zida krune.

„Ups."-rekla sam sarkastično dok je moj otac stajao ispred mene.

„Ashley!"-otac me zvao dok sam ga ja samo hladno iskulirala.

„Ashley!"Okrenula sam se prema njemu.

„Tako se dame ne ponašaju.Nisi ti uličarka da mi se tako obračaš."Jedva sam čekala da izgovori ovo da mu slatko odgovorim.