I don't deserve you

Chapter 3

Međutim moje uživanje nije trajalo toliko dugo.Neko je histerično kucao na moja vrata.Namrštila sam se,ustala iz kreveta,otvorila vrata i vidjela sam crveno lice mog oca.

„Trebamo razgovarati."-rekao je i signalizirao mi prstom da krenem za njim.Bog zna šta sam sada"uradila."U očevoj kancelariji sam vidjela krvavog Klausa.Kako ima hrabrosti da dođe ovdje?Nisam mogla izdržati a da se ne nasmijem.

„Šta će on ovdje?"-pitala sam oca.

„Tvoj neki prijatelj ga je udario,pa se došao žaliti meni."-Klausa sam ustrijelila pogledom,a on mi je uputio jedan od njegovih zlobnih pogleda.Sve u svemu,samo je te poglede i nosio u sebi.

„A nije ti ispričao što ga je udario."-rekla sam sarkastično.

„Zato si ti tu."

„Pa on me uhvatio i čvrsto me držao za ruke.Vidiš da je ostao ožiljak."Zavratila sam svoje rukave od crne majice.Crveni otisci Klausovih prstiju su ostali na meni.

„I naljutio se što sam prekinula sa njim,i na uho mi je šaputao grozne stvari,i ja sam htjela da vrisnem onda me moj novi prijatelj spasio."-rekla sam ocu dok je on sa prezirom gledao u Klausa.

„Znaš Klaus nisam se nadao da ćeš tako postupiti.Pa znaš šta ćeš uraditi?"

„Šta?"Moj otac mu je prišao,potapšao ga po leđima.

„Otići ćeš što prije odavde,prije nego te ja još sredim."-moj otac je izgovorio riječi za koje sam mislila da neće nikada.Klaus ga je gledao tupo.

„Odmah!"-otac se dreknuo na njega,na što sam se trzla.Klaus je otišao brže nego što je došao.

„Imbecil!"-moj otac je rekao.

„Hvala ti.Mislila sam da se nikada nećeš tako postaviti za mene."-rekla sam mu,dok je on po prvi put u životu imao neke ljubavi u očima.Mogla sam to prepoznati.

„To je za moje odsustvo."-rekao mi je.Prišao mi je bliže i zagrlio me je,.Njegove snažne,očinske ruke u kojima me je držao u naručju još kada sam bila mala su me grlila.Nisam mogla ni zamišljati ovaj prizor.

„Hvala ti.Za sve."-rekla sam mu dok me je držao za moje ruke.

„Mislim da trebam nagraditi tog prijatelja.Kako se zove?"-pitao me je dok sam se samo nasmiješila.

„Zove se Jacob.Novi je u gradu."

„U redu.Ako Jacobu bude nešto trebalo,neka se meni obrati."Na ove riječi sam se blago zacrvenila,uvijek mi je bilo neugodno pričati sa ocem o momcima,iako mi Jacob nije momak.

„Okej.Večeras izlazim sa Jade,Kim i Annom.Mogu li ostati duže nego inače?"

„Možeš,ali vrati se kući do 1h.Imaš sutra školu."Čudi me što je ovako dobar.Inače je jako strog i dozvoljava mi da ostanem do 12h.

„Dobro.Ćao!"-rekla sam mu dok sam izlazila iz njegove uredne kancelarije.

„Nemoj kasniti!"-dobacio mi je na šta sam se ja samo nasmijala.Nakon dugog vremenskog perioda,nisam bila ovako opuštena u očevom društvu.Ali nervira me to da misli da sam ja još uvijek njegova mala Ashley.On ne zna da je njegova Ashley sada ravnodušna prema nekim stvarima.Ali znam da on ima i krije u sebi duboke emocije,koje je odbacio poslije mamine smrti.I najviše me boli to što zbog nje,ja na neki način ispaštam.Stajala sam pred svojim velikim ormarom.Imala sam sve,ali opet nisam imala ništa.Za oko mi je zapala jedna sjajna haljinica,koja je još uvijek bila u providnoj vreći.Uzela sam je.