Uvod

92 6 2
                                    


'Kada odemo, mislim kada stvarno odemo, da više niko ne primeti. Za nama ostaje tihi šapat, lelujanje vetra. A mi smo postojali u tom jednom trenutku. Bili smo nekome važni. Neko nas je voleo. Nekome smo bili bitni. Ali naiđe mračna sila i poput nevidljivog konopca nas steže oko vrata. I odvuče nas. Nestanemo. Nema nas nigde. Mrak nas je progutao. Nekada se pojavi i svetlo. Zahvaljujući hrabrima. Zahvaljujući upornima. Mrak je nestao. Izvukli su nas iz njegove utrobe. Za neke, nažalost, prekasno. Ili , ipak, za sve? Jer, to te promeni. Uništi sve u tebi. I onda ne znaš da li si pobednik ili gubitnik. Jer te muče sećanja. Ali preživljavaš. Jer si za ostale sada TI heroj. I moraš da guraš. Da grizeš. A to si već naučio. I uvek zapamti jedno- 'Navikli smo da Sunce izlazi i zalazi.Ali, ako samo jednom izgubimo Svetlost i ono utrne, zavladace potpuna tama.'

'Tmina'Where stories live. Discover now