Three months

Pruzio mi je kovertu.Predpostavljam sta je unutra.
,,Zelim da ta osoba u 00:00 nine vise medju zivima."
Na mom licu se pojavio osmeh...

Kao svakog dana stoim za kasom u maloj rednji.
Otac je na poslu dok mi je brat u skoli.A majka mi je umrla od raka pre par godina.
Sahranjena je na jednom ostrvu u Americi i u poslednje tri godine nisam bila na njenom grobu.
Ipak je to Amerika!
Duboko sam izdahnula ,a zatim cula zvonce na vratima.
Usli su ljudi sa maskama i rancevima.
Trpali su hranu u ranceve.
,,Izvinite.To morate da platite."
Ostro su me pogledali i izasli is radnje.
Koliko puta mesecno?Da cu otkaz!
Osetila sam jak bol u stomaku i pala na kolena.
Kao da me neko nozem probada!
Ruku sam drzala za stomak i stiskala majcu.
Ovi bolovi postaju ne izdrzivi.
Kasnije idem kod doktora.
Sada se pitam koliko puta sam ovo rekla sebi?

(...)

,,Go Eun Byul!"
Ugledala sam medicinsku sestru kako stoi na vratima.Ustala sam sa mesta i usla u doktorovu kancelariju.
Rukom mi je polazo da sednem na stolicu ispred njega.Sto sam i uradila.
Bio je stariji covek sede kose i nabrckane koze.
Nosio je tanke naocare kroz koih je gledao moj rengenski snimak.
Duboko je izdahnuo i pogledao u mene.
,,Ovako!Vi imate rak pankreasa."
Zacudjeno sam ga pogledala ,a disanje mi se ubrzalo.
,,Kasno je za operaciju.I boim se da ce biti ono najgore."
Ustala sam sa stolice i pogledala doktora.
,,T-t-to je ne moguce!Jos sam mlada!I trebam fakultet da zavrsim!I imam jos mnogo ciljeva u zivotu!"
Medicinska sestra me je uhvatila za ramena i spustila na stolicu.
Doktor se rukom uhvatio za celo.
,,Imas jos tri meseca!"

(...)

Ulazim su kucu..Brat i otac su sedeli za stolom i vecerali.
,,Hajde da jedes!"Rekao je tata sa osmehom.Odmahnula sam rukom.
,,Umorna sam.Idem da spavam."
Pogledali su me kao da sam duh.
Ali ipak scaki put jedem sa njima.
Usla sam u sobu i bacila se na krevet.
Kako ce tata i brat bez mene?
Tri meseca nije dovoljno za sve moje zelje...
Ali jeste za jednu...
Zelim da ponovo vidim grob svoje majke...

Isao je nekim mracnim ulicam.Jos lakse mogu da ga ubijem.Primetio sam da smo dovoljno daleko od ulice.Prstima sam dodirivao hladan pistolj koi mi je bio iza ledja.Pogledao sam na sat koi je odkucavao sekunde...
23:59 00:00
Brzim i necujnim koracima sam ga stigao.
Jednom rukom sam sam ga zgrabio oko vrata ,a pistolj mu stavio na slepo ocnicu.
Prstom pritisnem okodac i mrtvo telo pada na zemlju.
Mesecina punog meseca obasjava crvenu krv.
Preskocim les i produzim dalje.
Otvaram vrata crnog auta sa zamagljenim crnim staklima i ulazim unutra...
Pogledam u telefon na sedistu i javim se.
,,Zadatak obavljen.Sta dalje?"
Upalim auto i lagano krecem.
,,Za sada nista.Odmori."Rekao je stariji i grub glas.

On ne razume...Mene ubijanje odrzava u zivotu.
ㅡㅡㅡㅡㅡㅡㅡㅡㅡㅡㅡㅡㅡㅡㅡㅡ
Ako sada ne shvatate o cemu je rec videcete u nastavku.
I izvinite ako ima gresaka ne znam toliko dobro srpski.