Three months

Wife 3

Istrgla sam se iz njegovog zagrljaja i odgurnula od sebe.

"Izađi...Ja...ne mogu da ti verujem..."

Okrenula sam mu leđa,a zatim čula zatvaranje vrata.
Na prozore sam navukla zavese kako bi cela soba bila u mraku.
Lakše mi je da razmišljam u zamračenoj prostoriji.
Sela sam na pod ispred kreveta i obgrlila kolena,a zatim navalila glavu na njih.
Ne želim da verujem u ono što sam rekla (da je on ubio njenog brata i oca).
Ali...opet...nešto me tera da poverujem u to.
Rekao je...Da ako napustim njega mogu da umrem.
I onako to će se dogoditi za manje od tri meseca.
Misli mi je prekinulo škripanje vrata.
Nisam videla ko je to ipak je mrak.
Upalio je svetlo što me je nateralo na tren da trepnem.
Ugledala sam onu služavku.

"Ne sedite na podu.Prehladićete se."

Rekla je i sela do mene.

"Zašto sada vi sedite?"

"Slušajte gospođo.Znam da imate problema,ali sačekajte malo vremena i sve će se srediti."

Rekla mi je služavka i uhvatila me za ruke.

"Kako se vi zovete?"

Ozb...Ne znam kako se zove.

"Zovi me gospođa Kim"

Nasmejala sam se i pogledala njene ruke.Na desnoj ruci je imala tetovažu vrtloga i tri zvezdice.

"Lepa je..."

Rekla sam gledajući u tetovažu.

"Da.To je znak da sam oslobođena.Samo sam čekala vreme i onda je naišao spas."

Ustala je sa poda i ugasila svetlo,a zatim izašla iz sobe.

Da li je to stvarno?Da li samo trebam da čekam rešenje?

*Jay POV *

Koliko još dosadnih papira u vezi kompanije moram da pročitam?
Kasno je...
Možda bi trebalo da spavam?
Izašao sam iz kancelarije i krenuo u svoju sobu.
Video sam gospođu Kim kako vraća poslužavnik hrane nazad u kuhinju.

"Gospođo Kim."

Stala je i okrenula se ka meni.

"Gde to nosite?"

"Gospođa nema apetita pa vraćam ovo nazad u kuhinju."

Joj...Ta devojka.Kako me nervira.

Brzo sam ušao u njenu sobu i video kako pakuje stvari.
Zalupio sam vratima prišao krevetu na kome je bila torba u kojoj je stavljala stvari.
Zgrabio sam je za ruku i naterao da gleda u mene.

"Gde misliš da si pošla?"

Istrgnula je ruku iz moje i nastavila da pakuje stvari.

"Ako me napustiš umrećeš."

Idalje je pakovala stvari.

"Sve jedno mi je ako umrem sad ili za tri meseca."

"Kako to misliš?"

Pitao sam je zbunjeno.

"Kako god mislila nije bitno!Bolje da umrem sama nego kod čovekom koji mi je ubio porodicu."

Uzeo sam njenu torbu i prosipao sve stvari na pod i torbu bacio ispred nje.
Samo me je pogledala,uzela torbu i počela da skuplja stvari sa poda.
Uhvatio sam je za zglob ispod šake i bacio na krevet.
Počeo sam da otkopčavam košulju na šta je ona zatvorila oči i jako ih stegla.
Skinuo sam košulju i bacio je na pod.

"Otvori oči slobodno..."

Rekao sam tiho i ona je polako otvarala oči.
Kada je videla ožiljke  počela je da plače.
Ustala je sa kreveta i prišla mi.
Ruku je stavila na ožiljak koji se nalazio na mojim grudima i nežno  prstima prelazila preko njega.

"Odbio sam da te ubijem i zbog toga su me maltretirali.Nisam ja ubio tvog oca i brata.Ali  kao što sam već rekao i ja mislim da su živi...I obećao sam ti da ću ih pronaći za tebe..."

U njenim očima su se pojavile još više suza.
I njene ruke su se obmotale oko mog struka,a glavu je oslonila na moje grudi.Par njenih suza su pale na mene.
Podigla je glavu i gledala u mene.
Naši pogledi su se našli i gledali smo jedno drugo u oči.
Ne znam šta je samnom,ali ovaj osećaj je prelep.
Disanje je počelo da mi se ubrzava,a zatim srce jače da mi lupa.
Nisam mogao da sprečim sebe i poljubio sam je ponovo.

Ako ovako nastavim...Mogu da...
Pali smo na krevet i nastavili da se ljubimo.
Počeo sam da joj ljubim vrat.
Ne!Ovo je pogrešno!
Ustao sam sa kreveta i izašao iz sobe.

______________________________
Nastavk :3
❤all