Prodana | H.S.|

Ko si ti?

Emma's P.O.V.
Kao i svako jutro ustajem vrlo rano. Izlazim iz svoje sobice i odlazim do kupatila da bih obavila svoje potrebe. Vraćam se u sobu i oblačim već iznošene helanke koje su pocepane na kolenu i običnu majicu. Izlazim iz sobe i odlazim u kuhinju da bih pripremila doručak za tatu i mene. Otvaram frižider i unutra ugledam tri jajeta i mleko. Samo to nam je ostalo, a za hranu više nemamo novca dok ne dobijemo socijalnu pomoc, a pošto je tek sredina meseca nećemo imati skoro. Izvadim tri jajeta i ispržim ih na masti te ih stavim u tanjir i sipam mleko u čašu. Pojedem jedno jaje i ova dva ostavim tati. Ubrzo čujem korake i pogledam u pravcu vrata. To je tata, ustao je. Dolazi do stola i seda.
-Zašto nema još nešto da se jede?! Kako misliš da će me ovo zasititi?! Glupačo jedna, sve si pojela! - ustane i povuče me za kosu i nastavi da se dere. -Alo! Je l' me čuješ?! Odgovori mi?! - pusti mi kosu i udari mi šamar.
Opet je pijan, a možda i nadrogiran, verovatno jeste. Brzo prolazim pored njega i krećem ka mojoj sobi u kojoj barem imam neki mir, ali u tome me zaustavi kucanje na vratima.
-Emma otvori vrata! - prodere se tata iz kuhinje.
Prilazim vratima i otvaram ih. Ispred vrata stoje dva čoveka u crnim odelima.
-Izvolite. - kažem tiho, ali ljubazno.
-Je l' ovde živi Markos Smith? - upita me čovek smeđe kose.
-Da. - odgovorim mu. -Tata, traže te neki ljudi. - malo glasnije kažem dok pustim ljude da uđu u kuću.
Otac izlazi iz kuhinje i upućuje besan pogled njima.
-Ko ste vi? - otresito kaže.
-Mi radimo za gospodina Stylesa, došli smo po vašu ćerku koju ste mu dali.
-Ah...da, da. Eno je tamo. - pokaže rukom na mene. -Vodite je. To je ona. - kaže i vrati se u kuhinju.
-Pođite sa nama gospođice. - kaže isti onaj čovek.
-N..nee....neću. Ne znam ko ste. S...sigurno ste pogrešili. - kažem preplašeno.
Njih dvojica mi priđu i uhvate me pod ruku te me počnu vući sve do auta. Strpaju me na zadnje sedište i zaključaju vrata te sednu i oni i krenu da voze. Kada sam shvatila, donekle, šta se dešava počela sam da vičem.
-Pustite me! Hoću kući! Šta hoćete os mene?! Pustite meeee!
-Ućuti kučko! - kaže čovek sa plavim očima.
-Neću! Hoću kući! - nastavim tvrdoglavo vikati.
-Po poslednji put ti kažem ućuti inače... - ne dovrši svoju rečenicu već izvadi pištolj i uperi ga k meni.
Val jeze i straha prostruji mojim telom. Ućutim i sklupčam se na sedištu te naslonim glavu na zatamnjeno staklo. Polako utonem u san iz kog se ne želim probuditi.
Harry's P.O.V.
-Šefe, stižu još malo. - rekao je Lucas.
-Je l' mala sa njima?
-Jeste.
-Odvedite je u sobu do moje i zaključajte.
-Da gospodine.
U rukama držim papire o mojoj novoj kučki.
Ime: Emma Smith
Godine: 19
Nema dečka. Živi sa ocem koji je zavisnik od alkohola i droge i uz to moja mušterija. Majku nema. Predpostavlja se da je nevina. Završila srednju medicinsku, na fakultet nije išla jer nema novca.
Hmm devica, sviđa mi se. - mislim u sebi.
-Ulazi unutra kučko! - čujem viku na ulaznim vratima.
-Neću debilu jedan poremećeni!
-Ulazi kad ti kažem!
-Jesi li gluv ili šta?! Neću da uđem!
-Ulazi, ubiću te!
-Ma baš me briga neću! Pusti mee! Aloo!
I tu vika prestaje. Hmm...zanimljiva mala. Izgleda da voli da se svađa.
Emma's P.O.V.
-Ustaj! - čujem kako neko viče na mene, ali se ne obazirem. -Ustaj! - dosta jače se prodere i ja polako ustajem.
Par puta trepnem i pogledam oko sebe. Još uvek sam u autu, ali nalazimo se ispred velike bele vile. Neko otvori vrata i izvuče me napolje. To je onaj što mi je pretio pištoljem. Ne verujem da će sad smeti da me ubije jer predpostavljam da je ovo posed njihovog šefa. Pokazaću ja njima da ih se ne plašim. Vuku me do vrata, ali kad se vrata otvore ja odbijam da uđem i stojim ukopana u mestu.
-Ulazi unutra kučko! - prodere sa na mene.
-Neću debilu jedan poremećeni! - odvratim mu istim tonom.
-Ulazi kad ti kažem! - opet se prodere.
-Jesi li gluv ili šta?! Neću da uđem! - opet se suprotstavljam.
-Ulazi, ubiću te! - drekne i izvadi pištolj.
-Ma baš me briga neću! - prilazi mi onaj drugi i prebaci me preko ramena. - Pusti me! - počnem da vičem na njega i da ga udaram u leđa pesnicama. -Aloo! - derem se ali uzalud.
Počne da se penje uz stepenice i kulira me. Odlazi do neke sobe i baci me u nju te me zaključa. Ustajem sa poda i počnem da lupam u vrata ali ništa. Posle nekog vremena sam prestala i sela na pod čekajući neko da dođe.
Harry's P.O.V.
-Dobro odrađen posao momci. - pohvalim ih i krenem ka sobi u kojoj je ona.
Otključam vrata i ulazim u sobu. Ona leži na podu i spava. Napravim par koraka i spustim se do nje.
-Ustaj. - kažem joj, ali ona ko da ne čuje. -Ustaj! - već glasnije se proderem i vidim kako polako otvara oči.
-Ko si ti? - upita me plavooka devojka.
-Tvoja najgora noćna mora. - kažem joj.
Pogleda me suzavajući zenice. Pošto sam joj bio jako blizu odgurne me od sebe toliko jako da padnem na leđa i ustane. Ustajem za njom i sprečim je da dođe do vrata.
-Gde si pošla, lutko? - upitam je suzdržavajući bes.
-Što dalje od tebe, debilu. - unese mi se u facu što prouzrokuje još veći bes kod mene.
Pribijem je uz zid i krenem spustiti usne na njene ali ona mi opali šamar. Pogledam je ispod oka.
-To ti nije trebalo, lutko! - prosiktam kroz zube od besa te je uhvatim za ruku i bacim na krevet. Popnem se na nju i vidim joj u očima strah. U trenutku kada sam joj skinuo majicu zazvonio mi je telefon. Zarežim i izvadim ga iz džepa te se javim kad vidim da zove Louis.
-Halo. - javim se kad siđem sa nje.
-Imamo problem. - odmah pređe na stvar.
-Gde si? - upitam.
-U skladištu 5.
-Dolazim. - kažem i prekinem.
-Završićemo mi ovo čim se vratim. - kažem kad se okrenem ka njoj te izađem i zaključam je.
***
Hej!
Počinjem da pišem priču...:)
Kako Vam se sviđa prvi deo?
Vote/Komentar?
Mišljenje u komentar - znači mi
Volim Vas 😘❤