Prodana | H.S.|

Volim te

Emma's P.OV.
Sada je 12:15h. Ustajem iz kreveta i odlazim u WC. Pogladam se u ogledalo i vidim, bukvalno, strašilo ispred sebe. Crvene oči od plakanja i sva sam prebledela u licu. Setivši se sinoćnih događaja par suza su skliznule niz lice. Za divno čudo obraz me ne bole od sinoćnog šamara. Odlazim pod tuš i okupam se. Obavijem peškir oko sebe i izađem iz WC-a. Obučem se i legnem na krevet. Ne želim da idem dole jer je on tamo. Ležala sam i gledala u neku zamišljenu tačku na zidu. Odjednom mi postane muka i ja otrčim u WC i povratim sve od sinoć. To je bilo verovatno od stresa i nervoze. Umijem se i vratim se na krevet.
***
Sad je već 18:10h. Još dva puta sam povraćala. U opšte nisam silazila dole. Čujem kako se penje uz stepenice i priča na telefon.
-Dobro, dolazim. - kaže kad prođe pored sobe u kojoj sam ja. Ulazi u njegovu sobu i posle par minuta izlazi i silazi dole. Čujem zatvaranje ulaznih vrata i odlučim da siđem dole. Odlazim u kuhinju i uzimam iz frižidera jaja. Uzmem tiganj i stavim jaja da se prže. Osećam se vrlo slabo, osećam blagu vrtoglavicu i odjednom sve mi postane crno.
Harry's P.O.V.
Iskucao sam Gemmi u poruci šta je bilo sa Emmom i sa mnom. Nedugo zatim me je nazvala. Penjao sam se uz stepenice i pričao sa njom.
-Odmah da si došao debilu jedan! - vikala je na mene.
-Dobro, dolazim. - kažem i uđem u sobu.
Prekinem vezu i nađem šta ću da obučem. Mnogo sam zabrinut za Emmu. Odjednom se naljutila na mene i ja sam je u besu udario..nije ceo dan izlazila iz sobe. Nije ništa jela. Izlazim iz sobe i silazim dole. Ulazim u auto i krenem da vozim ka Gemmi. Stanem na semaforu i tad se setim da sam zaboravio telefon kući. Možda će me ovi zvati ako bude nešto važno. Bolje da se vratim po njega. Zeleno svetlo se upali i ja skrenem na prvo skretanje za moju kuću. Ubrzo stignem i ulazim u kuću. Dok prolazim pored kuhinje osetim miris paljevine. Ulazim u kuhinju i vidim sa vrata da se nešto u tiganju puši. Odlazim i isključim šporet. Okrenem se i vidim prizor koji me zaprepasti. Emma je ležala na podu onesvešćena. Odmah je uzimam u naručje i istrčim iz kuće. Nekako otvorim vrata auta i ubacim je na zadnje sedište. Brzo prelazim na drugu stanu auta i ulazim u njega. Sedam na vozačevo mesto i krenem da brzo vozim do najbliže bolnice. Čim stignem ispred bolnice parkiram se. Odmah istrčavam iz auta i uzimam je u naručje. Zaključavam auto i krećem u bolnicu. Tamo me je čekao John, moj prijatelj koji je doktor. Zvao sam ga dok sam vozio do bolnice.
-Ovamo. - kaže mi.
Ulazimo u neku sobu i ja je spustim na krevet. On pozove neku doktorku i ona dođe.
-Molim vas gospodine da izađe da bi smo pregledali devojku. - kaže doktorica.
Izađem i sednem u čekaonicu. Posle nekog vremena izlazi i John.
-Je l' dobro? - upitam ga.
-Hajde sa mnom. - kaže i ja odmah pođem za njim.
Uđemo u neku kancelariju i sednemo. Za nama dolazi i doktorka sa nekim papirima koje da Johnu i izađe. John pregleda pažljivo te papire.
-I? - upitam ga.
-I ona i beba su dobro. Onesvestila se zbog toga što ništa nije jela ceo dan. Treba redovno da jede i trebalo bi da od sad dolazi na kontrole. Ako ima neki posao može ići još par meseci, ali ne bi trebala da radi teške poslove...i da trebala bi da se kloni stresa i nervoze. - kaže doktor.
-Dobićemo bebu? Emma je trudna? - upitam još jednom iznenađen.
-Upravo tako. Čestitam ti druže! - kaže mi on.
Kada mi je to još jednom potvrdio bio sam presrećan.
-Hvala. Kada mogu da je vidim? - upitam ga.
-Možeš i sad ako je ustala. - kaže mi.
-Hvala ti John. - kažem mu i izađem.
Kroz prozor vidim da je budna. Ulazim u sobu i sedam na stolicu pored nje. Čim me vidi okrene mi leđa. Sednem na krevet i zagrlim je.
-Ljubavi molim te reci mi šta sam zasrao pa se ljutiš na mene. - kažem, a glas mi zvuči i previše jadno.
-Ljubio si se sa onom plavušom. - kaže mi.
-Carla? Ona je mene poljubila, nisam ja nju, nisam joj ni uzvratio. Čim me je poljubila odmah sam je odgurnuo od mene. Samo ti smeš da me ljubiš, ja sam samo tvoj, znaš to? - kažem.
-Mhmm. - kaže i okrene se ka meni. -Ali kako da znam da me ne lažeš? - upita me.
Zar stvarno misli da bih je prevario?
-Pitaj ove ako mi ne veruješ. Ali zar stvarno misliš da bih te prevario? - upitam sa tugom u glasu.
-Ne, ali stvarno mi je bilo loše kada sam to videla. Ali ako te još neka poljubi, majke mi, raščupaću je. - kaže i nasmeje me.
-Hvala ti.
-Što?
-Hvala ti što postojiš. Hvala ti što mi veruješ i što ćeš nam podariti bebu. - kažem joj i pomazim je po stomaku.
-Bebu? - upita začuđeno.
-Mhmm...doktor je rekao da si trudna i da moraš da jedeš i da se ne nerviraš. - kažem joj sa osmehom.
Veliki osmeh joj se ocrta na licu. Spusti ruku na stomak i pomazi ga. Vidi se na njoj da je srećna. Zagrlim je.
-Volim te! - kažem joj.
-Volim i ja tebe najviše. - kaže mi i poljubi me.
U sobu ulazi John.
-Harry možeš ići dole da popuniš papire i možete ići kući. -kaže i izađe.
Ustanem i pomognem Emmi da ustane sa kreveta. Dodam joj patike i ona ih obuje. Uhvatim je za ruku i izađemo iz sobe. Popunim papire na šalteru i izađemo iz bolnice. Ušli smo u auto i krenuli ka kući.
-S kim si pričao pre nego što si otišao? - upita.
-Sa Gemmom...Gemma jooj. Moramo da idemo kod Gemme. - kažem joj. -Pričao sam joj šta je sve bilo i rekla je da sam debil i da odmah dođem da bi smo našli način da mi oprostiš. Ali zaboravio sam telefon u kući, hvala Bogu, i onda sam se vratio po njega pa sam tebe našao tako i odmah te odveo u bolnicu. - kažem joj dok vozim ka maminoj kući.
Gemma iako je starija od mene ona živi sa mamom i Robinom.
***
Heyyy!!!
Pomirili su see :D
A ima i bebaaa
Vidimo se u sledećem delu..:)
Volim vass 😘❤