Nothing like us

Get used to it from now

"Justin?"-milion pitanja su mi se motala po glavi. Od onih kako je saznao gde živim, kako me je pronašao, šta ga je teralo da dodje ovde.. Do onih zašto bih ga uopšte zanimala, tek smo se upoznali nismo čak ni popričali pošteno.

Lagala bih kad bih rekla da mi nije bilo drago što ga vidim ponovo, tako da sam odlučila da ćutim sebi po tom pitanju.

"Hej Barbara"- kratko, hladno rečeno. Dunuo je poslednji dim u vazduh i bacio cigaretu. Sama boja i jačina njegovog glasa, njegov stav i ponašanje budili su sto trnaca u meni. Nisam znala da će čovek koga sam tek upoznala imati toliki uticaj na mene. Ali čuda se dešavaju zar ne?

"Am, odakle ti ovde?"- želela sam da zvučim što normalnije sada ali ne znam koliko sam uspela u tome. U glavi mi je bila totalna zbrka..
Brzo sam se nakašljala i vratila pogled na njega.

"Gospode Bože Barbara, kao da si videla duha, saberi se malo"- začuo se dobro poznati glas u mojoj glavi posle dužeg vremena, tačnije od sinoć. A bilo mi je lepše bez tebe, šteta što nije malo duže potrajalo.

Ležerno je slegao ramenima i vešto izbegao da odgovori na pitanje. "Nije ti drago što me vidiš?"- oblizao je svoje pune, jarko crvene usne, kada mu se pojavio već dobro poznat vragolasti osmeh na licu.

"Daleko od toga, zar ne izgledam iznenadjeno?"- široko sam se osmehnula pokušavajući da samu sebe izvučem iz ove situacije.

Možda dramim, možda preterujem ali sam bila iznenadjena i na neki način uplašena njegovom pojavom, kao što rekoh samo smo se upoznali. I koliko se sećam dogadjaja od sinoć, a sećam se uglavnom svega, nisam mu pomenula gde živim.

"Oh da, izgledaš. Ma da više izgledaš prestravljeno nego iznenadjeno. Izgleda da ti ne prija moje društvo?"- zakoračio je i prišao mi bliže. "Šteta što nam se sinoć nije pružila prilika da se bolje upoznamo, imala bi drugačije mišljenje"

Kunem se srce mi je lupalo dvesta na sat, i svakakve gluposti su mi padale na pamet.
U jednom trenutku bih pomislila da je možda silovatelj koji je došao samo zbog jedne stvari a već u drugom da je samo došao da nastavi ono od sinoć. Bože Barbara smiri se.

Pokušavala sam da uverim samu sebe da je ipak u pitanju ono drugo kada je ostavio slabašan poljubac na mom obrazu.

"Ma ne, hoćeš da udješ?"- upitala sam ga nakon što sam mu uzvratila poljubac u obraz.

"Ako ne smetam"- smešio se i gledao me.

"Ne smetaš, hajde"- pomerila sam se u stranu kako bi ušao unutra što je i učinio.
Udahnula sam što sam tiše mogla i zatim zatvorila vrata.

Stajao je okrenut ka meni sa rukama u džepovima. Prošla sam pored njega krenuvši ka dnevnoj sobi. "Ovim putem"- pogledala sam ga preko ramena i videla da me je pratio.
Telefon mi je vibrirao u džepu sve vreme, tako da sam ga isključila. Videla sam da me je Yovanna zvala nekoliko puta ali nisam želela da sada pričam sa njom, pogotovo kada je on tu.

"Mhm"- promumlao je nezainteresovano. Pokazala sam mu rukom da sedne pa je tako i učinio

"Lepo mesto, inače"- dodao je lutajući pogledom po dnevnoj sobi naslonivši se na fotelju.

"Hvala ti, inače"- nasmešila sam mu se "Sad je moj red da pitam, šta piješ?"- pogledala sam ga pa krenula sam ka kuhinji koja je bila u sklopu dnevne sobe

"Bilo šta, nisam izbirljiv po tom pitanju"- lupkao je prstima po naslonu fotelje i pratio me je pogledom sve vreme.
Najčudnije od svega bilo je to što mi je njegov pogled prijao, iako je bio svuda po meni. Uglavnom bi mi to smetalo ali sada nije. Iznenadjujem samu sebe.