Nothing like us

You're something special, Barbara

"Svidjaš mi se ili te volim, ne znam ali znam da te želim."- progovorio je tihim, ali opet tako izrazitiv glasom od koga mi se sama koža ježila

Momentalno me je nešto u stomaku preseklo i da sam mogla da vrištim verovatno bih to i uradila. Na svu sreću sam se suzdržala.

Koliko god išla protiv svega ovoga nešto me je vuklo ka njemu, nešto toliko jako da više nisam mogla da mu odolim ma koliko god to želela

Postajala je veoma jaka fizička povezanost izmedju nas još od prvog susreta samo što to izgleda nismo sami sebi priznavali. Ili sama sebi nisam priznavala. 

Bilo kako bilo, sve što sam želela sada bilo je da prisloni usne na moje i da se jednostavno prepustimo trenutku.

Podigla sam ruke koje su do sada bile na njegovim prsima te ih stavila oko njegovog vrata.
Njegove ruke su pronašle put do mojih kukova kada me je približio bliže sebi.

Oblizao je svoje pune, ispucale usne koje su se činile tako hrapavim i grubim ali su pružale tako nežan poljubac.
Bili smo toliko blizu jedno drugom da sam već osećala njegov dah na mojim usnama.

Par puta bi lagano krenuo da me poljubi ali bi mu tada usne odlutale na moj obraz ili vilicu, ponekad i vrat.
Retko bi svojim usnama dotakao moje poljubivši me na blic dok se smeškao očigledno primetivši da me tako samo muči.

JUSTIN'S P.O.V.

Bio sam na ivici kontrole, što se više pribijala uz mene to se moj verni drugar, koji me nikada, naglašavam nikada nije izneverio, sve više dizao.

Čudno je bilo to što nije previše pažnje pridavala tome, iako sam par puta osetio kako mi se migolji u krilu kako bi joj bilo udobnije, ali sumnjam da će joj sada nešto pomoći.

Šta više nije se opirala mojim poljupcima tako da sam ubrzo stavio ruke ispod njenog dupeta, uhvatio je zatim ustao zajedno sa njom u naručju.
Mogao sam jasno čuti kikotanje koje joj je pobeglo sa usana zatim ruke oko moga vrata koje su ga čvrsto obuhvatile

Zakoračio sam ka vratima koja su nas delila od dnevne sobe zatim ruku stavio na bravu i lagano ih otvorio.
Tela su nam se ubrzo nakon toga zagrejala jer je bilo puno prijatnije nego napolju.

Pogledom bih pratio govor njenog tela i lica, u slučaju da ima nešto protiv ovoga, ali ništa. Gledala me je ravno u oči kao da je unapred znala šta želim ali nije izustila ni reč.

Ušetao sam unutra i zatvorio vrata. Nisam želeo da palim svetlo, bila je dovoljna mesečeva svetlost koja je obasjavala čitavu prostoriju.

Ćutali smo, i sve što se moglo čuti bilo je Barbarino teško, usporeno disanje.

Pogledao sam na trenutak po sobi u nameri da pronadjem kauč te se zaputio ka njemu. Novi prostor, trebalo mi je par trenutaka da se prilagodim pre nego što sam seo. 

Prostora za čekanje više nije bilo, ubrzo sam je rukama lagano podigao te je smestio da stoji tačno izmedju mojih nogu.

BARBARAS P.O.V.

Čim se pojavio mali, zlobni smešak na njegovom licu znala sam šta mi je činiti sledeće. Rukama sam obuhvatila rubove majice te je lagano prevukla preko glave skinuvši je s mene.

Oči sam na trenutak držala zatvorenim dok sam grizla donju usnicu davajući sebi minut da se saberem.

Kada sam ispustila tihi, skoro nečujan izdah lagano sam pogledala u Justina kome je pogled lutao po razgolićenom delu moga tela

Oblizao je donju usnu zatim me privukao još bliže sebi

Njegova glava je bila u ravni sa mojim stomakom pa je shodno tome počeo da ostavlja vlažne, lagane poljupce po mom stomaku sve dok nije došao do mojih grudi