Nothing like us

I was so lucky that night

"Dugo ti je trebalo."- pisalo je u poruci.

Ruke sam položila na lice te duboko uzdahnula. Bol u glavi je već bio intenzivniji što je značilo da ako želim noćas da spavam moram da prestanem da se živciram oko sitnica.

I baš zbog toga sam bila sam u nedoumici da li da odgovorim ili ne tako da sam par minuta samo gledala u ekran i poruku razmišljajući o prikladnom odgovoru koji nas ne bi kojim slučajem posvadjao.

Priznajem, velika sam svadjalica i umem da napravim svadju čak i oko najobičnije sitnice.
Nije da volim da se svadjam već sam jednostavno oduvek takva i ma koliko pokušavala da idem protiv toga ne uspeva.

"Ne bih da se pravdam."- ukucala sam u sekundi zatim isključila zvuk na telefonu i odložila ga pored.

Pa pričekaće do ujutru.

Okrenula sam se na drugu stranu i ćebe prebacila preko glave sa namerom da što pre zaspem.

Bilo je krajnje vreme da dovedem ovaj dan pun živciranja i prepucavanja kraju tako da sam ubrzo potonula u san.

JUSTIN'S P.O.V.

Jurio sam ulicama grada kako bih što pre stigao do svog odredišta. Prstima sam lupkao po volanu kako bih izbacio svu fustraciju iz sebe koju je izazvao svaki propušten poziv od Calvina u zadnjih deset minuta.

Džabe pokušava, neću se javiti.

Popeće mi se na kurac ako zakasnim više od pola sata, a već kasnim dobrih dvadeset minuta. Misliće da sve ne shvatam ozbiljno što nije slučaj sada, samo uvek kada sam sa Barbarom izgubim pojam o vremenu.

Naravno njemu neću reći šta je i ko je tačno u pitanju ovog puta, sam će već pomisliti da sam bio okupiran nekom ribom.

Parkirao sam auto ispred kuće i lagodno ušetao unutra.
Dnevna soba je već bila poprilično puna i svi su bili na svojim uobičajenim mestima, pa svi sem mene i Austina. Nisam jedini koji kasni što je dobro, ali i da jesam iskreno jebe mi se za to.

"Hej"- oglasio sam se prošavši rukom kroz kosu. Svi pogledi su sada bili uprti u meni i uzvratili su mi jednoglasnim "hej"

Zavalio sam se u kauč i pogledao u Calvina koji je imao smrtonosni pogled na licu i usne skupljene u tanku crtu. Uobičajena pojava kod njega, liku bi dobro došlo da se malo opusti.

"Nisam jedini koji kasni"- podigao sam ruke u vazduh braneći se. "Napadaj nekog drugog o'ladi od mene"-

"Austin se javio da će kasniti i svakako će biće tu za koji minut, ne znam koji je razlog tvog kašnjenja. Ponovnog kašnjenja."- naglasio je poslednju rečenicu ne sklanjajući pogled s mene. Govorio je ozbiljnim, strogim glasom.

Svi su na neki način strepeli od njega i nisu se toliko često usudili da mu se suprotstave ali to nije bio slučaj sa mnom, niko mi ne komanduje pa Boga mi neće ni on.

"Nećeš ga ni saznati"- rekao sam smirenim glasom te izvadio paklu cigareta iz zadnjeg džepa.  Izvukao sam jednu i stavio je izmedju usana potom zapalio.

Ponudio sam Jamesu koji je sedeo pored mene i pošto nije hteo odložio sam paklu i upaljač u džep.

Uvideo sam da je Calvin krenuo nešto da kaže ali je samo odmahnuo glavom shvativši da nema svrhe da se raspravlja sa mnom.
Ponosni kez se pojavio na mom licu kada sam dunuo dim u vazduh.

Svi smo ćutali čekajući Austina da nam se pridruži  i minuti su tako jebeno jedva prolazili. 

Razumem, pravilo je da ne počinjemo dok nam se svi ne pridruže ali neće ništa izgubiti u ovih par minuta dok ne stigne, jebeno sam se smorio ovde.