Gledaju me, nasmesim im se kiselo.
Ja:"Mikel me vodi kuci", svima sam im poslala neki mlitavi poljupcic.
Marko:"Azra i ja cemo doci posle skole", povikao je iza mene.
Pokazala sam lajk. Mikel me je uhvatio za ruku i krenuli smo kod mene. U toku celog puta pitao me je samo jedno pitanje i to je bilo je l hocu taxijem. Kad sam prolazila pored mesta gde sam je tukla videla sam krv, sta li sam joj uradila od lica?
...
Ulazimo u kucu i tek tad mi pusta ruku.
Uzimam telefon u ruke i zovem mamu...
Mama:"Halo Mia"
Kako da joj kazem ovo? Slomice je...
Ja:" Molim te ne ljuti se na mene"
Mama:"Ljubavi, pa zar mogu? "
Pocela sam da placem ponovo.
Ja:"Potukla sam se u skoli, ja sam dobro ali ona nije, moras ici na disciplinsku, i zao mi je ali vredjala je tatu i nisam mogla da se zaustavim", duboko je uzdahnula.
Mama:"Dobro si postupila, ne brini sve je okej, pricacemo kad dodjem veceras, je l ti treba nesto?"
Ja:"Veceras ce mi drustvo biti pa mozda prespavaju, pa kupi grickalice, idi radi, volim te" Mikel se nasmejao jer je tad prvi put cuo da sam to nekom rekla.
Mama:"Ja tebe vise, cao"
Prekinula je. Zelim da uradim ono sto me uvek oslobodi bola.
Ja:"Idem u wc, vracam se brzo."
Klimnuo je glavom a ja sam otisla.
Sedam na plocice. Uzimam zilet i pocinjem da placem, ponovo, zasto sam ovako slaba? Polako pravim nekoliko crta i gledam kako se ogrebotine boje u crveno, i tako jedna po jedna, imam osecaj da bol izlazi iz mene. Odjednom se vrata otvaraju, pa ja sam zaboravila da zakljucam. Mikel stoji na vratima izbecen. A ja nastavljam da povlacim liniju.
Brzo prilazi i baca zilet.
Mikel:"Ne! Ne, molim te nemoj", otvara ormaric u kom drzimo peskirice i brise krv, uzima i hidrogen i cisti rane, malo pecka. "Zasto? Zbog reci neke tamo majmunke?" Nezno me pita.
Ja:"Zasto si ovde? Idi kod nje. Ona te treba, ne ja, mene cak i ne poznajes, idi molim te", guram ga, a on me zagrli. "Udalji se od mene, ne treba mi nijedan stranac, nijedna osoba koja ce me povrediti ponovo".
Mikel:"Mislis da bih te povredio?"
Ja:"Ne znam, molim te idi, molim te", i dalje ga guram ali ne vredi nece.
Uvije mi rane, i odemo u moju sobu, sklupcam se na krevetu. On leze iza mene i grli me. Osecam se bezbedno i brzo zaspim.
.
.
.
Budim se i cujem dreku. Sta se desava?
Ustajem polako, pecka me ruka, pa pokusavam da se ne oslonim na nju dok ustajem.
Izlazim iz sobe i vidim Marka i Mikela kako se svadjaju, prvi put pred mojim ocima.
Marko:"Zasto si joj dozvolio?", dere se.
Mikel:"Nisam znao da je tako slaba", aham, znam o cemu pricaju.
Azra:"Ljudi, tise spava", e sad cu da se pokazem.
Ja:"Ne spavam", svi su me pogledali. "Marko, moj izbor, nije mogao da ocekuje sve, ovako jacam od ne davno, za ovo zna samo par osoba, i molim vas nemojte reci mami, slomice je", sa nekim tuznim osmehom sam im rekla.
Azra je prisla i zagrlila me, onda je dosao Marko i zagrlio nas obe. Mikel je samo stajao sa strane.
Ja:"Ti ne zelis?" Prisao je sa osmehom i sve nas zagrlio.
Mikel:"Nisi ti tako losa ", ahahahahah, cek samo da me prodje bedak.
Ja:"Cuj ti njega", nasmajala sam se glasno "Sad sam samo malo zajebana, ali polako se vracam tom losem, ", ponosno se nasmejao.
Mikel:"Idem ja, ostavljam te sa drustvom", okrenuo se.
Ja:"Ne, ostani, prespavajte svi ", klimnuo je glavom i nasmejao se perverzno.
