Setam se parkom, sa stomakom do zuba. Nemam vise straha za sebe i bebu. I da imam, sta mogu da postignem? Ostavila sam svoju "ljubav" iza sebe i sad sam na trudnickom. Ne mogu da nastupam vise. Mrak je i vracam se iz prodavnice. Dobio je 7 godina. I znam da cu dok on izadje, ja vec biti negde u L.A.- u. Vidim senku izmedju 2 drveta i ubrzavam. Ipak mi ne treba jos jedan manijak! Odjednom je taj neko ispred mene. Podignem glavu i vidim njega.
Xx:"Stvarno si mislila da mozes od mene da pobegnes?!" Osecam tup udarac i padam na zemlju. Ne! Ne! Vristim ali niko me ne cuje.
Iiiii! Budim se uplakana. Po ko zna koji put sam imala kosmar. I stalno jedan te isti. Zasto? Zasto mi se ovo desava? Od kako se sve ovo desava, pocela sam da sizim. Sutra je sudjenje i svi su uz mene. Po prvi put razmiljam da promenim iskaz! Zelim da ga izvicem, ali znam da to ne bi trebala da uradim. Nije zasluzio, ali .... Ipak ne znam kako svima detetu da objasnim da mu je otac u zatvoru.
Oblacim se, za 20 minuta pocinje sudjenje. Obukla sam se elegantno. Em sam elegantna em sam elegantno popunjena. Crna haljina do ispod kolena, sa malim dekolteom. Haljina je jednostavna ali prelepa.
Stomak je vidljiv. A kako i da ne bude? Pet i po meseci nije malo. Lazar me vozi, nervozna sam. I previse.
Krecem se ka mestu pored sudije. Mesto za svedoke. Sve oci su uprte u mene. Gleda me svojim prelepim ocima. Tako je lep. Morao je da obuce svecano odelo. Tako slatko izgleda u njemu. Sudi im se kao punoletnicima, zato sto su svi punoletni. Najteze mi je sto se njemu sudi i zbog moje otmice. Sedam na stolicu i govorim zakletvu. To je to! Nema povratka.
Sudija:"Zaklinjete li se da cete govoriti istinu, i samo istinu?"
Ja:"Zaklinjem se", odlucno sam rekla. Pogledao me je i videla sam iskricu u njegovim ocima.
Advokat:"Da li je ovaj ovde gospodin", pokazao je na Mikela. "U bilo kakvom srodstu sa vama?" Podrugljivo me pogledao.
Ja:"On je... On je moj najbolji drug, otac mog deteta", svi su me pogledali. Njegovi roditelji su se izbecili.
Advokat:"Kako to da vam je najbolji drug, a otac vaseg deteta?" Podrugljivo mi je rekao.
Ja:"To nije vas posao, sledece pitanje!" Drsko sam mu odgovorila, i videla mali osmeh na Mikelovim usnama.
Advokat:"Izvinjavam se ako sam vas uvredio!" Mhm... Bas se vidi..
"Mozete li reci kako to da vas je policija spasila od njega?"
Ja:"Pa.... Ne moze se reci da me je spasila.... On... On mi nikada ne bi naudio!" Sigurno sam rekla.
Advokat:"Ali odveo vas je bez vase volje?" Iznenadjeno je upitao.
Ja:"Da bi smo razgovarali!" I ako nisam bila sigurna u svoje reci resila sam da mu bar malo pomognem.
Advokat:"Da li ste sigurni u to? Pogledajte ga!" Pogledala sam ga i videla onu njegovu neznost.
Ja:"Sigurna sam! Da li bi ste vi povredili nekog koga volite?" Izletelo mi je, advokat se izbecio.
Advokat':"Nemam vise pitanja. Casni sudijo a vi?" Pogledao ga je.
Sudija:"Optuzba za kidnapovanje ce biti odbacena!" Udario je cekicem o sto i ja sam izdahnula, a i on je, videla sam kad je to uradio. "Za 10 minuta vracamo se sa odlukom!"
Izasli smo svi. Jana, Tica i Azra su prisle i zagrlile me.
Tica:"Dobro si postupila", nezno mi je rekla.
Azra:"Bar si skinula mali deo kazne sa njegovih ledja".
Ja:"Hvala vam, ali ne mislim da sam im mnogo pomogla!"
Jana:"O da, jesi", osetila sam njegov pogled na sebi. Bolelo me je to. Uzvratila sam mu pogled i nasmesila se. Ne smem da mu pridjem. Shvatice da mu pomazem. Beba se ritnula i zabolelo je, pa sam morala da sednem. Verovatno sam prebledela pa je Lazar doleteo do mene.
Lazar:"Jesi li dobro?"
Ja:"Mhm!" Klimnula sam glavom. Krenuo je ka meni ali policija ga je zaustavila. Pogledala sam ga i pokazala da sam dobro.
Vratili smo se u sudnicu. Sela sam pored Mikelove majke, Mirjane. Stegla mi je ruku.
Sudija:"Porota je odlucila sledece!" Gledala sam ga svo vreme. "Novak kao vodja svega ovoga dobija 10 godina kazne. Mikel , zbog pomilovanja druge optuzbe dobija 5 godina. Ilija i ova dvojica", pokazao je rukom na 3 decka koji su stajali sam strane " Dobice 2 godine zatvora i godinu uslovne! Sudjenje je zavrseno!" Ponovo je udario cekicem. Pustila sam suze da idu. 5 godina bez njega. Njegova majka me je zagrlila. Plakala je.
Izasli smo i razisli se. Cekala sam bar da ga vidim. Izveo ga je policajac. Imao je lisice.
Mikel:"Mogu li?" Pogledao je tuzno policajca.
Policajac:"Imas 2 minuta!" Drsko mu je rekao.
Mikel:"Hvala, nisam zasluzio znam!" Tuzno me je pogledao.
Ja:"Ne brini", i ponovo su mi krenule suze. Obrisao ih je i ostavio ruke na mojim obrazima. I ako je bilo tesko zbog lisica.
Policajac:"Mali! Polazi!" Ostro mu je naredio. I posle duzeg vremena, poljubio me. Nedostajale su mi njegove usnice. Ali sve sto je lepo kratko traje zar ne? I otisao je.
Mikel:"Vidimo se za 5 godina", tuzno se nasmesio i otisao.
To je to. Suze se ponovo slivaju niz lice.
Mikel P.O.V.
Ide ka mestu za svedoke. Boze kako je lepa. Elegantna je, stomak joj se vidi.
Govori zakletvu. I gleda prema meni.
Sudija:"Zaklinjete li se da cete govoriti istinu, i samo istinu?"
Mia:"Zaklinjem se", odlucno je rekla. Pogledao sam je.
Advokat:"Da li je ovaj ovde gospodin", pokazao je na mene. "U bilo kakvom srodstu sa vama?" Podrugljivo ju je pogledao.
Mia:"On je... On je moj najbolji drug, otac mog deteta", svi su je pogledali. Moji roditelji su se izbecili. Najbolji drug? Malo me to povredilo.
Advokat:"Kako to da vam je najbolji drug, a otac vaseg deteta?" Podrugljivo je rekao.
Mia:"To nije vas posao, sledece pitanje!" Drsko mu je odgovorila, blago sam se nasmejao. I znam da je primetila.
Advokat:"Izvinjavam se ako sam vas uvredio!"
"Mozete li reci kako to da vas je policija spasila od njega?"
Mia:"Pa.... Ne moze se reci da me je spasila.... On... On mi nikada ne bi naudio!" Sigurno je rekla.
Advokat:"Ali odveo vas je bez vase volje?" Iznenadjeno je upitao.
Mia:"Da bi smo razgovarali!" U glasu sam primetio da je nesigurna.
Advokat:"Da li ste sigurni u to? Pogledajte ga!" Pogledala me je.
Mia:"Sigurna sam! Da li bi ste vi povredili nekog koga volite?" Rekla je, advokat se izbecio.
Advokat':"Nemam vise pitanja. Casni sudijo a vi?" Pogledao ga je.
Sudija:"Optuzba za kidnapovanje ce biti odbacena!" Udario je cekicem i ona je izdahnula, a nakon toga i ja. Uplasio sam ae da ce me optuziti za kidnapovanje majke mog detestable. "Za 10 minuta vracamo se sa odlukom!"
Izasli smo svi. Jana, Tica i Azra su prisle i zagrlile je. Nisam cuo sta su joj pricale, ali vidim da joj je zao. Pogledao sam je. Uzvratila mi je pogled i nasmesila se. Ne sme da mi pridje. Shvatice da mi pomaze. Odjednom je prebledela i sela na stolicu. Onaj Lazar je doleteo do nje Klimnula mu je glavom i rekla mu nesto. Krenuo sam ka njoj, ali policija me je zaustavila. Uplasio sam se, sta joj je? Pogledala me je i pokazala da je dobro.
Vratili smo se u sudnicu. Sela je pored moje majke. Stegla joj je ruku.
Sudija:"Porota je odlucila sledece!" Gledala me je svo vreme. "Novak kao vodja svega ovoga dobija 10 godina kazne. Mikel , zbog pomilovanja druge optuzbe dobija 5 godina. Ilija i ova dvojica", pokazao je rukom na 3 decka koji su stajali sa strane " Dobice 2 godine zatvora i godinu uslovne! Sudjenje je zavrseno!" Ponovo je udario cekicem. Pustila je suze da idu. 5 godina bez nje. Moja majka ju je zagrlila. Plakala je.
Izasli su. Vise je necu videti.. Izveo me je policajac. Kad smo izasli video sam je. Nije otisla sacekala me je.Imao sam lisice.
Ja:"Mogu li?" Pogledao sam tuzno policajca.
Policajac:"Imas 2 minuta!" Drsko mi je rekao.
Ja:"Hvala, nisam zasluzio znam!" Tuzno sam je pogledao.
Mia:"Ne brini", i ponovo su joj krenule suze. Obrisao sam ih i ostavio ruke na njenim obrazima. I ako je bilo tesko zbog lisica.
Policajac:"Mali! Polazi!" Ostro mi je naredio. I posle duzeg vremena, poljubio sam je. Nedostajale su mi njene usnice. Ali sve sto je lepo kratko traje zar ne? I otisao sam.
Ja:"Vidimo se za 5 godina", tuzno sam se nasmesio i otisao.
To je to. Suze joj ponovo liju niz lice. A nisam ni ja nista bolji. Placem nad svojom sudbinom. Placem i ne verujem. Voze me u Beograd u zatvor. Plasim se da je ovo mozda poslednji put da sam je poljubio. Falice mi! Mnogo!
End of Mikel P.O.V
