Ed:"Jesi li sigurna? Ostala je jos samo ova pesma. Objavices album i skloniti se. Trazice te po emisijama. Sta da kazem?" Po ko zna koji put Ed mi govori.
Ja:"Da, sigurna sam. Nikad ni u sta nisam bila ovako sigurna. Hajde i nju da otpevam i idem. Ti pozovi mamu nakon ovoga i reci da morate da razgovarate o necemu, ja imam sve spakovano, i tad cu otici. Poslednja pesma je Senke, zar ne?" To je poslednja pesma na mom srpskom albumu, a na engleskom izacujem za 5 dana. Iskreno, plasim se kako ce proci.
Ed:"Hajde mala, idemo!" Usla sam u studio, stavila slusalice i pocela.
Ja:"Mislila sam, bice mi svejedno, ako ona dodje, ako se vrati. A da moje opet bude njeno e to nece docekati. Kazi joj da skloni ruke sa tvojih ramena, ne trebaju meni senke iz proslih vremena. Koga laze da je njeno, ono sto je moje, nije kome je receno, nego kome sudjeno je.
Sta ce ona tu kraj naseg stola, kad joj ovde mesto nije? Zar joj nije dosta bola? Ne gledaj je, ne zali je. Zar joj nije dosta bola? Ma ne gledaj je ne zali je.
Kazi joj da skloni ruke sa tvojih ramena, ne trebaju meni senke iz proslih vremena. Koga laze da je njeno ono sto je moje? Nije kome je receno, nego kome sudjeno je.
Da me ona ljubomornom pravi, dok uvelo nudi cvece . Da poraze moje slavi, doziveti nikad nece. Da poraze moje slavi, doziveti nikad nece.
Kazi joj da skloni ruke sa tvojih ramena ne trebaju meni senke iz proslih vremena. Koga laze da je njeno, ono sto je moje, nije kome je receno, nego kome sudjeno je.."
Konacno, zavrsila sam.
"Ed, vidimo se za godinu dana, tada krece turneja po mojim krajevima. Hvala ti na svemu, i molim te ne dozvoli da sazna gde sam." Prisla sam i zagrlila ga.
Ed:"Znas, mala, navikao sam na tebe, nedostajaces mi." Uzvratio mi je zagrljaj. "Hajde da zovem tvoju majku." Izvadio telefon i pozvao je. Rekao joj je da je ceka ovde i da zeli da porazgovaraju o mom albumu. Majka je rekla da ce doci za 10 minuta.
To je to. Krenula sam kuci peske. Stigla sam a ona nije bila kuci.
Uzela sam kofere i ostavila joj ceduljicu na kojoj pise.
Moje dete! Ja odlucujem o njemu! Ti si o meni prestala onog trenutka kad si me udarila. Idem, ne trazi me. Neces me naci
Pozvala sam taxi i krenula....
.
.
.
Put je bio uzasan... Povracala sam 100 puta. Stjuardesa se uplasila. Objasnila sam joj da sam trudna i ona se malo smirila.
Zove se Ema, i ovo joj je prvi radni dan. Rekla sam joj da joj ide odlicno i da samo tako nastavi.
Kad sam izlazila iz aviona zagrlila sam je.
Uzimam moje kofere i polako se krecem ka poznatoj grupici. Pre nego sto sam shvatila sta se desava one su trcale. Ispustila sam kofere i zagrlila ih.
Ja:"Ja sam uzasna drugarica, nisam zasluzila vas za prijateljice", zaplakala sam.
Tica:"Znamo", ali i dalje me je grlila.
Azra:"I zato te i volimo", i ona me je grlila.
Jana:"Jer svaki put priznas gresku", i ona me je grlila.
Odvojile smo se. One su preuzele moje kofere i krenule smo.
Brzo smo stigle. Nismo mnogo pricale. I to me peckalo. Cim sam usla u Janin stan videla sam njene roditelje. Prisla sam i zagrlila njenu mamu. Sladjana,mnogo je dobra.
Sladjana:"Jana mi je sve rekla, ne brini, i srecno", nasmesila mi se i zagrlila me.
Ja:"Hvala vam, duzna sam vam."
Prisla sam njenom ocu i pruzila mu ruku. Vidim da nije toliko srecan zbog ovoga ali ipak mi je pruzio ruku. I prisla sam njenom bratu Lazaru, on je bio godinu dana stariji. Nikad se nismo druzili.
Ja:"Cao Lazare", nasmesila sam mu se a on je uzveatio osmeh.
Jana:"Lazare, kod mene u sobu, i pomozi mi oko njenih kofera!"
Klimnuo je glavom.
Usla sam u njenu sobu, stavili su jos jedan krevet zbog mene aii. Hvala im. Sela sam na krevet a oni su doneli kofere.
Jana:"Lazare, recicemo ti nesto, ali zakuni se da ces cutati!" Izbecio se.
Lazar:"U kakvo sranje si se uvukla?" Pogledao me je ljuto.
Ja:"Trudna sam!" Nije vise imao ljut pogled, vec pogled sazaljenja. "Ne gledaj me tako, sazaljivo, ne treba niko da me sazaljeva, ja zelim bebu, i nemoj reci nikome. Niko ne sme da zna da sam ovde. Molim te", pogledala sam ga molecivo.
Lazar:"Ko je otac? Koliko dugo? Okey, cutacu", nasmesio se tuzno.
Jana:"Ja znam pa cu ti ja reci", pogledala me je a ja sam klimnula glavom. I uzela jedan kofer da ga podignem na krevet medjutim Lazar mi nije dopustio i on ga je stavio. Nasmesasila sam mu se.
Jana:"Skoro 7 nedelja. Molim te nemoj da posizis kad ti ovo kazem. Mikel." Spustila j,e glavu.
Nesto mi precutkuje.
Ja:"Videla sam to! Govori! Znam da mi nesto precutkujes", pogledala sam ih oboje.
Lazar:"Gad! Majmun! Ubicu ga!"
Gledala sam ga izbecena.
Ja:"Sta se desava? Jano?" Nije me gledala u oci. O ne nije valjda.
Jana:"Desilo se kad smo bili pijani! Izvini!"
Cim je to rekla ostala sam bez vazduha. Spavala je sa njim? Ne ne! Nisam mogla da disem. I izasla sam napolje. Bio je mrak.
Nabila sam kapuljacu na glavu i pocela da setam. Ne placem! Necu da placem. Nema potrebe.
Idem u prodavnicu. Gledam na sat, 20:30, nista se jos nije zatvorilo. Razmisljam o tome kako je dirao. Dirao je moje oko. Moju najbolju drugaricu, posle mene. Svinja je. Usla sam u prodavnicu. Kupila sam mleko, jogurt, porodicni sladoled, trebace nam, mozda da uzmem 2, da uzecu 2. I krenula. Brzo sam hodala, zbog hladnoce.
Usla sam u njenu ulicu i odjednom sam bila okruzena nekim momcima.
Jedan momak:"Lepotice? Gde si krenula?"
Ja:"Hmmm... Ne zanima te", drsko sam rekla.
Drugi:"Sta radis sama na ulici? Zar ti nisu rekli da je opasno?" Cinicno sam se nasmejala.
Ja:"Ako vi majmuni mislite da ste opasni zasluzili ste aplauz, kiss!" Prosla sam pored njih hladno. Videla sam da neko trci za mnom i odjednom se Lazar stvorio ispred mene. I spucao pesnicom tog decka. Okrenula sam se i videla ga na zemlji. Poslala sam mu poljubac i krenula sa Lazarom. Uzeo mi je kese i usli smo u stan. Jana je stajala pored vrata.
Jana:"Izvini okance", zagrlila me.
Ja:"Nisi ti kriva. Hajde kupila sam sladoled idemo da gledamo tuzne filmove i da placemo." Nasmejala se glasno.
Lazar:"A ja?" Napravio je papy face.
Ja:"Hajde, ali gledamo romantiku."
Lazar:"Idemo", uzeo je 3 kasicice i izvadio 2 sladoleda. Jedan je stavio u zamrzivac a drugi poneo u sobu. Uzeli smo laptop i pustili LOL, i jeli sladoled. Sedeli smo na mom krevetu i plakali. Strasno kako smo izgledali smesno.
