Let it go.

Chapter four

Ušla je u veliku lepo uređenu hotelsku sobu.Vožača je unosio njene kofere dok je ona stajala pokraj velikog prozora.Imala je odličan pogled na veliki sat i London Eye, kako su joj rekli da se zove.Pa, možda bi i mogla da ostane ovde duže, ali opet želela je da vidi i ostatak sveta, da nodoknadi izgubljeno.Prekrstila je ruke i laganim korakom se kretala ka kuhinji.Izvadila je svoj telefon iz džepa i priključila se na internet hotela.Možda može da pogleda neki recept i napravi užinu, čisto da utoli glad do večere.Tražila je recepte, i bilo je toliko, na oko, ukusnih stvari, šteta što je ona bila probirljiva i nije volela baš sve.Zaključala ga je i naslonivši se na radnu površinu razmišljaja šta bi bilo najbrže, a opet najukusnije.Setila se kako joj je Ariana stalno pravila kukuruzne i ovsene pahuljice sa voćnim jogurtom.Poskočila je i brzo dohvatila jogurt iz frižidera isipajući ga u veli činiju.

''Malo ovsenih, malo kukuruznih..'' prisećala se dok je sve to mešala kašičicom.Vodica joj se polako stvarala u ustima.Dodala je malo šlaga i šećera i napokon sve je bilo savršeno.Sela je veliki okrugli sto koji je krasila vaza puna cveća.

''Gospođice Sprose, da li bi se u obilazak nakon užine?'' prekinuo je Robert, čovek koji će se brinuti o njoj dok je ovde u Londonu.Klimnula je glavom i nastavila jede.Bilo je tako ukusno, možda ukusnije i od Arianine verzije koja je bez šlaga i šećera.Pojela je sve do poslednje pahuljice i prljavu činiju odložila u sudoperu.

Brzim pokretima je raspakovala svoje kofere i izvadila bluzi na prugice i crne pantalone. Još jednom je bacila pogled na ogledalo.Savršeno bele starke na njenim nogama uklopile su se uz njenu kombinaciju.

Zakopčala je poslednje dugmiće svog kratkog kaputića i dok je otvarala vrata apartmana oko svog tankog grla omotala je veluki šal. U predsoblju hotela čekao ju je Robert i još jedan čovek pored njega.Izgledali su kao da pričaju tu već satima.Kada im se ona približila dva koraka podigli su se i nepoznati čikica joj je pružio ruku.

'Larry, istoričar i tvoj današnji vodič' spusio je svoje naočare kako bi je malo bolje video.Gusti sivkasti brkovi su se podizali zajdeno sa njegovim usnama.Da, to je Bella.Njenom malom plavom oku ne bi ništa promaklo.

'O, drago mi je.Bella.' primila je njegovu velikuu šaku u svoju i protresla je, kao što obično ljudi rade. 'Pa hoćemo li?Poćiću i ja sa vama, ako nije problem' Gospodin Robert se ubacio u njihov razgovor i nakon izgovorene rečenice pokazao ka ulaznim vratima.Dosadilo mu je da gleda kako se Bella i Larry rukuju pa je morao to nekako a prekine, jer izgledalo pomalo.. dosadno. Bella kratno klimu glavom, ali niko od njih nije znao da li to znači da Smith smeta ili da mogu da krenu.No, svejedno opet su svi zajedno nastavili ka velikim vratima hotela ispred koga je stajao mladić obučen u zelenu uniformu. To ju je podsetilo na stažare u vili.Šta li Ariana, Sebastian i gospođa Smith sad rade?Nije se čak ni pozravila sa svojom učiteljicom.Ma, verovatno će je opet videti, kad-tad.

'Ovo je veliki sat u Londonu, ili ti Big Ben.Verovatno si čula o njemu.Sagrađen je 1858 godine..' Brbljao je Larry ali njoj stvarno nije bilo bitno koje godine je Big Ben sagrađen, kao da bi upamtila to.Stajala je tačno isped njega i gledala visoko gore.Ko zna koliko radnika je trebalo da se ovaj sat sagradi, koliko para je uloženo.I ona bi sigurno dala koliko god se potrebno, iako nije volela da se hvali novcem, opet, za ovakvo čudo sve.Sitnim koracima je nastavila da hoda pored njih, još uvek gledajući gore.

'Evo ovde možemo videti London Eye, najveći vrteći točak u Londonu i samoj Engleskoj' zastao je malo i progutao pljuvačnu 'Možete na jednu vožnju.' Robert mu je dao 'Ubiću te, ako joj se nešto desi' pogled i nastavio da hoca pored Belle. Njoj se činilo da je stašno, na prvi pogled.Ali zašto ne probati?Brzim korakom je došla do blagajne i stala u red.Podne je i ima dosta ljudi, ali jedna tura, samo što je ušla i nije bilo gužve toliko.Ispred nje su traja visoka dva momka koji su pričali o nekim glupostima, što nju nije zanimalo, pa je samo nastavila da se divi ovoj napravi.Nije jedina u svetu no, velika je stvarno velika. 'Šest funti' žena iza šaltera je vikala misleći da je ne čuje.Izvadila je tačno koliko je tražila iz svog novčanika, dala joj i dobila kartu.S velikim osmehom na licu prišla je ulazu i visoko gledala kako ljudi vrište i nikako joj nije bilo jasno zašto su se popeli, ako vrište i stah ih je.

Bella P.O.V.(prvi put haha)

Zakopčavala sam poslednji kaiš oko mog struka.Nisam bila sama hihi.Pored mene je sedeo plavi dečko, čini mi se jedan on onih sa blagajne.Sladak je pomalo.Osetila sam nagli pokret i krenuli smo.Polako samo se odvajali od zemlje i kada smo bili tek 20-ak matara od zemlje počela je da me hvata panika jer imam užasan strah od visine i to sam zaključila još u avionu.

'Strah te je?' čula sam glas koji dopirao sa moje leve strane.Okrenula sam glavu i tek onda shvatila da sam plavušana držala za ruku.

'Joj, izvini.Prvi put mi je pa sam se malo uspaničila' brzo sam sklonila svoju ruku i okrenula glavu jer sam imala osećaj da se crvenim, od sramote.

'Ne, vrati je'primio je moju ruku u svoju opet. 'Meni je ovako lepše'Zakikotala sam se kratko i znate šta? Nisam izvukla ruku, verovatno od silnog uzbuđenja.

Bili smo na samom vrhu i kroz plastiku koja nas je štitila mogla sam videti ceo London odave.Eh, mogla bih ovako zauvek..Sladak dečko me drži za ruku i imam pogled na ceo grad.No, taj trenutak je brzo prekinut još jednim naglim pokreto.Sad mi je već bilo lakše jer smo se kretali ka zemlji.

(...)

Obilazak je prošao sjajno, videla sam veliki Tower Bridge, koji se od skoro zove Elizabetim most.To jedino što sam upamtila.Sedela sam u svojoj hotelskoj sobi i čačkala nešto po telefonu pokušavajući da zaspim, ali mi nije išlo.Par puta sam zaklopila oči i lagano utonula u san, ali svaki put vidi jedan te isti prizor.Mamu kako stoji ispred oltara u bolom sa drugim čovekom.Bila sam sigurna da to nije moj otac jer je on puno viši od mame i kad je na štiklama.Razmišljala sam o celom mom životu i plavom slatkom dečku do skoro pet ujutru i sledećeg što se sećam jeste da sam probudila na fotelji pokraj prozora.

_______________________________________________________________________

Pa evo ga jedan dugi nastavak i nadamo se da vam se sviđa.Iii u komentar vaše mišljenje o celom nastavku.Kako vi vidite Bellu sada i da li će se plavi dečko i ona sresti opet? :) xoxo

Love, N & A ♥