Let it go.

Chapter five.

'Bilo mi je prelepo ovde sa Vama, gospodine Robert.Stvarno mi je žao što moram da idem' Pa, možda joj je bilo lepo, ali se primećuje da želi da ide.No, nju nije briga da li je to neko primetio ili nije, kao da će se opet sresti sa nekim ljudima odavde.

Kratko ga je zagrlila , izvukla ručku na koferu i povukla ga ka velikom brodu koji je čekao poslednje putnike da se ukrcaju, i Bella je bila jedna od njih. Sa velikim osmehom na licu je uzela karticu na kome je plan broda, gde se šta nalazi, šta je na meniu.

Lutala je hodnicima tražeći svoju sobu, piše da je na 2. spratu, broj 62.Pa, biće joj ugodno ovde, jer ona je navikla na komfor.Ako joj nije ugodno, neće se žaliti, jer to je ona.Bella, koja može da ćuti.

'Okej, 60,61,62..Evo je' izvadila je ključ koji je pokupila na recepciji pre toga.Otvorila je vrata sa malom špijunkom.A onda raj.Veliki bračni krevet, dve fotelje sa plazma TV'om, kupatilo sa tuš kabinom koja ima radio i masažer.Definitivno neće izlaziti odavde.A ko bi?Ali sad mora, obecala je Robertu da će mu mahati sa broda.

Čulo se trubljenje i to je bio znak da brod kreće.Brzim korakom je napisutila sobu dolazeći do palobe.Gotovo svi ljudi su se naređali i mahali su svojim rođacima,prijateljima.Našla je mesto pored neke devojke i pogledom prešla po masi ljudi čije su ruke bile u vazduhu.Nije našla Roberta, ali je opet počela da maše.Nije ni važno.

Kako su već isplovili iz luke, paluba se rasčistila i ostalo je samo 10'ak čuvara i još poneki ljudi.Devojka koje je stala pored nje se nije pomerila ni korak.Stajala je naslonjena na odgadu, sa nekom čudom i pomalo tužnom facom.Bella je nastavila put ka svojoj kabini, ali nije mogla da je ostavi tamo.Možda nema sobu ili stvari.Možda je tu dospela da se spasi od nekog, a nema novca za sve ostalo.

'Hej,ja sam Bella' prišla joj je sitnim korakom stavljajući svoju ruku na njeno rame.Devojka smeđe kose malo ispod ramena se okrenula.Njene zeleno-plave oči su pričale priču, i Bella je to odmah primetila.'Katy, drago mi je' napokon je malo nasmešila, lažnim osmehom.

'Videla sam da stojiš tu sama, već neko vreme.I čini mi se kao da si malo depresivna.Znam da je ovo glupo, ali, mogu li da ti pomognem nekako?' igrala se prsima dok je izgovarala sve ta reči.Možda nije trebala ovo da radi, trebala je da je pusti da stoji tu.One se čak ni ne znaju.

'Ako možeš da vratiš njega biću ti beskrajno zahvalna' progovorila je nakon par sekunda neugodne tišine.Njega?Pa sada sigurno ne može da ga vrati ali, kada stanu u sledeću luku, Katy bi pogla da se vrati njemu.

'Ne mogu da verujem da me je napustio.Nije mi ni rekao da će se sve ovako završiti, da ću ostati sama, plačući dok njega spuštaju u veliku rupu i bacaju mu ruže.' Pustila je jednu suzu,nije ga prebolela, definitivno.Bella je uzela njenu hladnu ruku u svoju povlačivši je na klupicu.Lagano je klimnula glavom, što je bio znak da nastavi.

'Taj dan je bio najgori na svetu.Svi u crnom, plaču, a ja..Ja još nisam ni bila svesna da je umro.Iako je bilo pre godinu dana, još uvek mi je slika svega urezana u pamćenje.I ostaće tu zauvek' Suza za suzom se spuštala niz njene blede obraze.Obe su ostale neme.Bella nije znala šta da joj kaže, niti koj savet da joj da.Pa, pobogu upoznala ju je pre 15 minuta.Samo je raširila svoje ruke i privukla je u zagrljaj.To je sada bilo najbolje rešenje.Zagrljaj je uvek najbolje rešenje.

'Napokon sam dobila vizu, skupila novac od posla koji sam imala u Londonu i kupila kartu za ovaj brod.Idem u Laguna Woods i nemam nikakvu predstavu šta ću da radim tamo ili gde ću da živim.Samo sam htela da odem iz ovog prokletog grada gde me sve prokleto podseća na njega' Bella je osetila njenu bol.Kao što je pretpostavila ona nema ništa.

'Ali je Bella superman tu, i pomoćiće ti' razdvojile su se i Bella je skupila ruke kako bi pokazala mišiće, ali su tu bile samo tanke ruke.Katy je nasmeja, no ovog puta je bilo iskreno.Obrisala je suze, prihvatila Bell'inu ruku i uputile su se ka njenoj sobi. Bella je upravo, pokupila devojku sa ulice.Dobro, nije sa ulice, sa palube.Ali opet, nada se da njene oči ne lažu.

(...)

'Znači tebe su držali tamo zatvorenu toliko dugo, tek sada kad imaš 18 godina su te napokon pustili?' Katy i Bella su ležale na ogromnom krevetu i jele sladoled od vanile.Ovo bi moglo da potraje.Katy je izgubila dečka i treba joj prijatelj da sve to zaboravi.Bella se tek upoznala sa svetom i treba joj prijatelj za sve.Možda je bila greška što je postupila ovako, ali joj je za sad drago.Nema ideju kako da ocu saopšti da je pronašla devojku i da ju je povela sa sobom.Bitno je da je Katy srećna i da je barem na kratko zaboravila na sve što se desilo u proteklih godinu dana.
"I šta cemo sada raditi?" upitala ju je Katy.Bella je stavila prst na svoju bradu i zamislila se.
"Paa možemo gledati film?"rekla je Bella uzimajući još sladoleda.
"Može" odgovorila je i obikovaši svoje usne u veliki osmeh
Bella je izvadila svoj beli lap top i ušla na google.Još jedna dobra strana ovog broda je to sto ima internet i Belli je to prilično odgovaralo.
"Koji film želiš?"upitala ju je Bella vec spremna da ukuca ime filma.
"A walk to remember" rekla je Katy u jednom dahu i osmehnula se
"Horor?" upitala je uplaseno jer je ona bila od onih osoba koje su imale strah od horor filmova.
"Ne.Romantika" rekla je i Bella je klimnula glavom.
Prikljucila lap top za televizor kako bi bolje videle,zajedno su legle u krevet i pokrile svoja tela velikim ćebencetom.Sa činijom kokica u ruci obe su uživale u filmu.

_________________________________________________________

Heej, pa evo nastavka i krećuu uloge od sledećeg nastavka.

Nadamo se da vam se sviđa i u komentaru napišite vaše mišljenje o celukopnoj priči, ili barem ovom delu.

                                                                  Love, A and N... ♥