Ko smo mi?(Izmenjuje Se)

Moji novi prijatelji

Caoo narode,ja sam nova ovde i ovo je moja prva prica koju ovde pisem.Nadam se da ce da vam se svidi i da ce uopste neko i da je cita.Ostavite vasa misljenja i vote ukoliko vam se dopadne,hvala unapred.

''Alex ja ne zelim da idem tamo,ne mogu ja to.Daj mi samo jos dva dana i nacicu vec neki stan,molim tee!!''-Rekla sam dok me je Alex nosio na ramenima,protiv moje volje.Alex je moj najbolji prijatelj,dugo sam zivela kod njega,jer sam izgubila svoj stan,jer nisam imala novca i nisam na vreme mogla da ga placam.

Zato mi je on nasao kao neki jeftin stan,gde je i on nekad ziveo,dok nije nasao svoj stan.Ali necu ziveti sama tamo,vec sa cetiri momka i jednom devojkom,okej,bar cu imati neku drugaricu tamo.Meni se stvarno tamo nije islo,ali morala sam.Nastavio je da me nosi,jer ipak ima dobre namere.

''Anna,smiri se,molim te,svidece ti se tamo.I ja sam nekada ziveo u toj zgradi u tom stanu,svi su bas fini,pomalo ludi ali u pozitivnom smislu.Svakako bice ti lepo,ne brini'' -Rekao je da bi me smirio.Pola sata voznje autom i stigli smo.Malo sam se plasila,jer po prvi put cu da zivim sa ljudima koje ne poznajem,ali bice sve okej,mogu ja to,ja verujem u sebe.

''E tako,stigli smo,hajde''-Uzeo me je za ruku,i onda smo usli unutra.To je bila ogrmona zgrada sa puno stanovima.

''Stan broj 122,da,to je to.Bas ovde sam bio i ja,sve dok nisam pronasao svoj stan.'' Pokucali smo na vratima,vrata je otvorio jedan jako lep i zgodan momak.

''Joee,ti si i dalje ovde,kako si brate?''_Pozdravili su se onako bratski,izgledalo je kao da se bas dugo znaju.

''Aleex,brate,odavno se nismo videli,hajde udjite.Daa ja sam i dalje ovde,svidja mi se ovde,znas,i bas sam dobro,kako si i koga si nam ovo doveo?-Nasmesio se i skenirao me od glave do pete.