11. "Mislio sam da si mrtva"

141 15 38
                                    

201/375-982

"Justin". Izgovorim tiho i prestravljeno.

"Hm?"

"Pogledaj pozivni"

"U kurac" "Daj mi telefon"
Pruzam mu telefon i on nazove broj ali se samo oglasi sekretarica sa recima pozvali ste nepostojeci broj.

Ana P. O. V.

Jebeno ne mogu da prestanem da razmišljam o onom prokletom broju!

Cujem otvaranje vrata sobe ali se ne pomičem, a ubrzo čujem i dobro poznati glas.

"Budi se spavalice" okrenem se prema njemu i on sedne na krevet.

"Nisam spavala".

"Znam, nisam ni ja".

"Justin" govorim zamišljeno i dižem se u sedeci polozaj.

"Hm?"

"Da li postoji mogućnost da to nije bila Shay?" Kazem i pridobijem njegovu pažnju.

"Čekaj, sta?"

"Gledaj. Bila je kod mene i radila projekat o New Jerstey'u... da li je mozda to namerno uradila kako bi me upozorila na nesto?"

"Ne razumem".

"Pa rekla mi je da pamtim sve o New Jerstey'u, da ce mi trebati to i par sati nakon što ode, zove me neko iz New Jerstey'a"

"Mislis da ti je Shay pomogla?"

"Ili gurnula u rupu bez dna"

"Šta?"

"Prijatelje drži blizu, neprijatelje još bliže" citiram nečije reči da bi me skontao. Da, nemam pojma ko je to rekao, ali dobro je rekao...

"Aha, da, u pravu si".

"Okej ne mogu vise da razmišljam o tome".

"Ajde da jedeš".

"Nisam gladna".

"Ana".

"Nisam gladna Justin prekini". govorim mu na šta on samo slegne ramenima.

"Idemo do tržnog centra za 2h moze?"

"Aham".

"Moji dolaze za desetak dana da znaš, Alison je otisla u Atlantic City kod drugarice i vraća se za 2-3 dana"

"Okej..." govorim i on odlazi a ja se uvlačim u jorgan i konačno uspem da utonem u san.

***

Iz lepo uredjene kuće je izašla malena devojčica i zatekla mamu kako lezi na travi.

"Sta to radis?" Upitala ju je blagim, dečijim glasom.

"Ljubavi, gledam zvezde, dodji sa mnom" izgovorila je majka pozivajuci dete kod sebe.

Devojčica joj polako prilazi i leže na travu pored nje.

"Lepe su zvezde" kaze devojčica opčinjeno gledajuci nebo iznad sebe.

"Slusaj ljubavi, od onog dana kada mene vise ne bude bilo, samo pogledaj gore. Bicu tamo, sijaću sa svim tim zvezdama i gledacu te sa ljubavlju kao i sad. Nemoj da tugujes, znaj da sam uvek tu, ali i krivci će se otkriti, veruj mi, nece oni živeti spokojno kao i mi, završice na gorem mestu".

Kad sudbina umeša prsteOù les histoires vivent. Découvrez maintenant