Istorija Buducnosti

Edukacija Film ili java

U prijatnom društvu u sobi ispred TV-a, znači sam, sa spremljenim glupostima za zubnu zanimaciju i stomačne tegobe posle, Web čeka početak prikazivanja istorije civilizacija, za koje do skoro niko na Zemlji nije ni znao da postoje. Iako zna da će ova i sve naredne emisije koje budu emitovali biti reprizirane do sudnjeg dana, rešava da prvi put odgleda sa pažnjom. Pitanje koje mu nameće čekanje : Da li da kao i većina stanovnika planete čeka dobar holivudski SF film ili samo bezbroj podataka koji će uskoro biti ubačeni u nove udžbenike? ... zaboravlja ... počinje ...

Ponavlja u mislima prvu rečenicu „Naša istorijija do pre 20 godina" i otvara neformulisano pitanje „ Zašto do pre 20 godina" koje ostaje negde sakriveno u mozgu, jer se emisija nastavlja sa, ciframa, fotografijama i kratkim filmovima o 29 hiljada svetova, na ko zna koliko planeta naše galaksije udruženih u nešto što bi trebalo da se razume kao ujednjene nacije na zemaljskom rečniku, samo po njihovim rečima Web zaključuje da njihove USSP u stvari i funkcionišu. Njihova istorija je stara 450.000 godina i broj civilizacija koje dostižu i ispunjavaju norme za članstvo stalno raste ... po nekoliko svakih par hiljada godina. Imaju zajedničku vojsku i centralnu planetu na kojoj su predstavnici svih civilizacija.

Zvono na ulaznim vratima ga seče iz dubine maštanja o odlasku sa Zemlje, i delimično vraća u realnost. Otvara vrata i izgovara:

- Zara?!

Zelene oči, pulusakrivene ispod crvenih šiški, ga gledaju sa čudjenjem.

- Ne ... Deda Mraz ... asocijalni kretenu ... jel počelo?

- Mali ti brkovi za Deda Mraza ... i ne, nisu počeli, čekaju tebe – Brzo odgovara.

Zara prolazi pored njega i kreće ka dnevnoj sobi odakle se čuje sa davno novog tv-a loš zvuk praćen istim kvalitetom slike. Web zatvarajući vrata okreće glavu, ispraća pravim muškim pogledom skladnu figuru u farmericama, duge kose preko bele rolke i baš kad je počeo da uživa u prizoru stižu reči:

- Džaba gledaš ... čips ti je odvratan!

- Probaj ostalo ... videćeš da čips i nije tako loš ... hoćeš kafu?

- Ne ... šta kažu?

- Nista specijalno ... da ih ima mnogo, da su pametniji od nas, da će spaljivati crvenokose veštice ... itd.

- A nosate neće? Znači ti si bezbedan.

- To nije nos ... ali shvatićeš vremenom.

- Bolje da je nos ... bar bi služio nečem.

Web odlučuje da prekine prepucavnje koje nikuda ne vodi i udubi se u proučavnje gošće koja počinje da se udobno namešta u fotelju, kao neka velika elegantna mačka kada se sprema da odrema posle dobrog obroka.

Znajući da je prati pogledom i zadovoljna, jer je još jednom njeno prirodno oružje pobedilo, komentariše:

- Baš su nas edukovali, usput ... zašto nekad ne prošetaš do mene?

- Šetanje po sebi ne podrazumeva gradski prevoz, tako da uz svu moju želju smatram da je nemoguće.

- Šta imaš protiv gradskog prevoza?

- Ništa ... ništa efikasno ... šta ćeš ti u mom kraju?

- Da vidim da li si živ, pa ako nisi da te prežalim i da se uselim. Izlaziš večeras? ... Nemoj mi reći ... sa Draganom u jazz klubić ... za promenu, ha.

- U pravu si neću ti reći ... hoćeš da se pridružiš?

- Imam druge planove.

Iako je prošlo par sati od Zarinog odlaska, njen miris se i dalje oseća u stanu i sprečava ga da nastavi maštnje o odlasku na neke druge planete ili pogadjanje šta će sutra nova edukativna emisija da donese. Čaša vina na terasi, sa pogledom na grad koji polako tone u mrak, je opravdan razlog da još jedan dan u nizu proglasi nedeljom i ne radi ništa.