20 godina ranije negde u Galaksiji Narbara

20 4 0
                                    

Hej ... odjeknu glas prostorijom, odzvanjajući kao eho kroz hodnik, prolazeći redom svim prostorijama sve do kargo odeljenja.

Podižući pogled sa knjige i istovremeno spuštajući noge sa susedne fotelje, uz blagu ironiju u glasu Zem ponavlja „Hej" u upitnom obliku - pa nastavlja:

- Od svih programa i data baza što imaš u sebi „ Hej " je najbolje sa čim možes da me osloviš ... usput, nije baš potrebno da se čuješ sa svih zvučnika ... dovoljan je i jedan meni najbliži.

Prijatan ženski glas, ovaj put samo sa jednog zvučnika odgovara:

- Da ne biste da Vas oslovim sa Vaše Visočanstvo?

- Nije loša ideja.

- To nećeš da doživiš. Smatraj to svojom greškom ... ti si me napravio ovakvu kakva jesam.

- Tačno ... ali si ti pokupila razno smeće sa interneta ... trebao sam da ti dam ime Spam a ne Sanja.

- Mislim da ne bi želeo da čuješ većinu mojih potencijalnih odgovora ... nego, registrovala sam nekakavu, po svemu sudeći svemirsku letelicu ispred nas.

Zaboravljajući predhodni razgovor Zem se okreće prema jajastom prozoru i nastavlja:

- Kad će biti u dometu da je vidimo?

- Nikad.

- Zašto?

- Zato što stojimo.

- A zašto stojimo?

- Zato što ništa ne znamo o objektu ispred nas. Mogu da ne budu prijateljski raspoloženi ... mogu svašta.

- Sanja, pričali smo milion puta o tome ... krenuli smo na ovaj put da vidimo ima li života van Zemlje. Ovo je trenutak istine. Približi se polako ... skeniraj sve što možes i javljaj mi ... uključi zaštitni omotač.

- Već jesam. Nego, mislim da je sad pravo vreme da pitam ... radi li ta zaštita?

- Iskreno, nemam pojma.

Kamera Sanje prenosi konture letelice na veliki ekran, približavajući se, slika postaje sve oštrija i sa više detalja. Neočekivano maštanjima o tome kako bi u stvari svemirski brod trebalo da izgleda u izdanju neke druge civilizacije, objekat ispred je poprilično četvrtastog oblika sa zrakom svetla, koji se nazire iz višeugaone kupole na prednjem delu. Dve valjkaste izbočine na bokovima broda ispod malih čudnih krila se pružaju sve do njegovog kraja, nesimetrično postavljene u položaj koji ne izgleda logičan. Znajući da Sanjin neuspeh komunikacije korišćenjem uredjaja sa Zemlje ne znači mnogo, Zem odlučuje da šatlom udje u nepoznatu letelicu.

Promatrajući ga kako se sprema Sanja ironično komentariše:

- Poneo si pištolj, koji će ti sigurno mnogo pomoći, a zaštitno odelo nisi?

- Nemam nameru da izlazim ako apsolutno sve nije ok. - Preskačući komentar o pištolju Zem napušta Sanju.

Kružeći oko nepoznate letelice progovara:

- Sanja vidiš li ovo? – Usmerivši kameru prema zadnjem delu broda – Izgleda kao da je napadnut. Vidim razna oštećenja na površini ... ali nigde nema ulaza ... možeš li nekako bežično da se povežeš?

- Ne ... ne dobijam nikakv signal ili ga ne mogu prepoznati.

Dok je polako prolazio pored boka broda, jedna strana se brzo otvara otkrivajući veliki unutrašnji hol. Uz misao sve ili ništa Zem lagano uleće unutra. Videvši da se vrata za njim zatvaraju pita Sanju:

Istorija BuducnostiOnde histórias criam vida. Descubra agora