Istorija Buducnosti

Kerber

Zvuk otvaranja vrata skreće Zemov pogled, sa špageta koje kuva, na mesto gde očekuje pojavljivanje poznatog gosta. Prolazeći pored male zverke koja besmisleno juri zelenu lopticu po celoj prostoriji, Klara se polako namešta u barsku stolicu, svesna da je prati pogledom.

Obučena u njegovu belu košulju puštenu preko pantalona, bez mačeva na ledjima, ali ipak sa pištoljem na pojasu, pokazujući da još nema potpuno poverenje u gostoprimstvo.

- Jedno pitanje ti, jedno ja. - Progovara naslonjena laktovima na šank, sa prekratkom pauzom za bilo kakav odgovor nastavlja:

- Šta radiš?

- Kuvam ručak.

- To vidim ... mislim, šta radiš sa brodom u svemiru? I da, zašto kuvaš? Nemaš šta da jedeš?

- Kuvam da bih uživao, da ne ispunjavam atavističke potrebe za hranom, šta vi jedete? I ništa ... samo putujem.

- Na planetama i mi kuvamo, ali putnici medjuplanetarnih letova samo otpakuju gotov, sa svim što je potrebno za život, obrok. ... Šta? Bilo ti je dosadno na tvojoj planeti pa si se odlučio na kraći put.

- Na mojoj planeti, ne znaju za život van nje, dobio sam priliku da krenem i evo me.

Mešajući bolonjeze sos za špagete nastavlja:

- Ko su Aguruni, očito nisu nerazvijena civilizacija čim mogu da putuju svemirom?

- Oni nisu civilizacija ... oni su grupa sastavljena od bića sa raznih planeta, raznih civilizacija. Okupljeni su oko planete Raya, napadaju sve, uključujući i po neki mali grad na bilo kojoj planeti, koja im se nadje na putu. Zverstva i mučenja na uhvaćenima nije moguće opisati. Bilo kakva smrt je bolja nego da te uhvate živog. Vojska USSP-a ih isto izbegava, ako nije puna armada. Gde je tvoja planeta, možes li mi pokazati na mapi?

- Nemam mapu. Doduše, mislim da Sanja zna da nas vrati kući. Šta je USSP?

- Ujedinjeni Sistem Samostalnih Planeta ... preko 29 hiljada civilizacija. Nemaš mapu? Ozbiljno?

- Nemam ... odakle mi? Mi na Zemlji nemamo baš precizne mape ni naše planete, a kamoli naše galaksije. Kakav je taj brod Narbara i šta si ti radila na njemu?

- Privatni, trgovački, prevozio je teret, ja sam bila zamenik pilota, bilo nas je devetoro, nismo imali šanse da pobegnemo.

Premeštajući se za sto sa postavljenom hranom Klara nastavlja:

- Hvala ti što si mi spasio život, ali ova vrsta putovanja nije za mene. Možeš li da me prebaciš na neku planetu ... platiću ti.

- Bilo bi lepo od tebe da mi na planeti koju si izabrala pomogneš u kupovini da potrošim to što si rešila da podeliš sa mnom. - Smejući se izgovara Zem, sipajući vino u čaše. - Gde hoćeš da se iskrcaš i kako da Sanja to nadje?

- Ponela sam lokalne mape sa Narbara.

Prekida obrok i odlazi u sobu. Vraća se sa kristalnom prizmom koju baca na pod. Tačkice raznih veličina i boja se pojavljuju u prostoru prikazujući tačan položaj planeta, zvezda i označenih najkraćih, odnosno najbezbedijih koridora putovanja izmedju njih. Pokazujući prstom na jednu planetu pita:

- Možemo li ovde ... ne znam koliko je brz tvoj brod, ali trebalo bi da stignemo tamo za 7-8 dana. To je planeta Su Paravi, ima orbitalnu stanicu na kojoj možeš da kupiš sve što ti treba i niko te neće ništa pitati ... s'obzirom da ni brod, ni ti, ni tvoja planeta nisu registrovani nigde u sistemu USSP-a. Bolje da ne silaziš na samu planetu ... na bilo koju planetu. - Ozbiljnim glasom završava Klara.

- Koliko nam treba da stignemo? - Zem pita okrenuvši se zvučniku sa nacrtanim smajlijem.

- Četri sata. - Odgovara Sanja.

- Šta kaže koliko nam treba? - pita Klara.

- 7 dana.

- Pokvareni stvore, svidja ti se ... Hoćes da usporim?

- Da - Izgovara Zem sa osmehom vraćajući pogled prema Klari. - Treba li da prijaviš nekom šta se dogodilo sa Narbarom i posadom?

- Bolje ne ... nismo išli redovnom trasom ... mislim ... niko ni ne zna da smo krenuli ... dobra zarada nosi rizik sa sobom.

Zaključivši da ona nema ni želju, ni nameru da nastavi, Zem menja temu:

- Trebali bi da damo ime našoj zverki.

- Da li je muško ili žensko? - Naglas se pita Sanja.

- Stvarno ... kako da znamo pol zverke?

- Muško. - Uključuje se Klara.

- Kako znaš?

- Po boji ... mnogo je tamniji nego ženka.

- Šta kaže? - Pokušava Sanja da se ubaci u razgovor.

- Muško, ima li ko predlog?

- Kod nas je običaj da mi dajemo ime hrani, a ne ona nama. - Ironično primećuje Klara.

Zem vraća ironičnim glasom. - Suviše je dugačko ... imaš li ideju za nešto kraće?

- Trebalo bi da nosiš salatu po džepovima, šteta kad te pojede da jede samo meso.

- Ne brinem se za njegovu ishranu, valjda će biti neki gost sa kojim će moći da se počasti.

- Onda definitvno treba da počneš biznis prevoza putnika ... biće ti dobra reklama ... garantujemo Vam iskustvo koje nikada ponovo nećete doživeti! - Nastavlja da se uz osmeh nadmudruje Klara.

- Mogla bi da ostaneš kao stjuardesa ... možeš zadržati sav posed od putnika, koji nisu uspeli da izbegnu ručak sa posadom. ... Mislim da će mu najprikladnije ime, s'obzirom na tvoje komentare biti Kerber.

- Hvala na ponudi za posao ... razmisliću ... zašto Kerber?

- Kerber je mitološko biće ... pas sa tri glave, koji čuva ulaz u podzemni svet.

- U stvari ima smisla. - Klara polako ustaje iz fotelje. - Hvala na obroku - dodaje, odlazeći u pravcu svoje sobe.

://ext%P