Magija medaljona: Povratak Odabrane

Opasnost

Negde, na nekom 234 stepeniku Ejmi se oglasila.
"Nije mi dobro" zakukala je. Naravno nisam ni planirala da se okrenenm u njen pravcu ali krajem oka videla sam da je stala i naslonila se uza zid. Blago sam okrenula glavu i njenom pravcu i videla da je bleda kao duh.
"Ejmi šta ti je?" Pitao je Sem. Ali ona ga nije ni pogledala samo je odmahnula glavom.
"Sedi" naredila sam joj. Ne pada mi napamet da joj vučem još i leš uzbrdo. Klimnula je glavom i spustila se niz zid. Bek me je gledao kao da očekuje dozvolu. U početku nisam shvatila zašto, ali onda sam ukapirala da želi da joj pomogne, a i iz nekog razloga ta to mu treba moje odobrenje. Blago sam klimnula glavom i on joj je prišao
"Jesi li malokrvna?" Pitao ju je.
"Da" odgovorila je tako mučnim glasom da me je zabolelo.
"Onda će ti ubrzo biti bolje, ali ovako ću skratiti čekanje" rekao je i ruka mu je zadvetlela. Njoj se boja polako vratila u lice. Još neko vreme sedela je na stepeniku, pa smo onda nastavili.
"Sid?" Pozvala me je tiho. Nisam odgovorila.
"Sid?" Ponovila je malo glasnije. I to sam ugnorisala.
"Sid!?" Sada mi je već cimnula ruku.
"Šta je?" Brecnula sam se na nju.
"Molim te, molim te, molim te. Saslušaj me. Obećavam ti neću te više smarari i možeš me slobodno izbrisati iz svog života" kukala je.
"Dobro. Imaš pet minuta moje pažnje. Dobro ih iskoristi" rekla sam. Ona se blago osmehnula pa krenula.
"Sid, pa šta se nama desilo? Znamo se odkad znamo za sebe. Zajedno smo pišale u pelene, zajedno smo se smejale kad su nam izašle prve dlačice pod pazuhom zajedno prošle kroz pubertet, pa barem većinu, i ne mogu da podnesem činjenicu da si ljuta na mene, a nisi ni saslušala moju stranu priče" mucala je i suze su joj lile ali je nastavila "kada si nestala Iris je znala da će Semov beleg zasijati i da će te lako naći i izbaviti pa ga je začarala i on te je zaboravio. Džasper je došao na ideju da te ja oponašam. Krenula sam da se oblačim i ponašam kao ti i on se zaljubio u mene. U tebe zapravo, ali to je sve bilo u cilju toga da se on tebe seti i da te nađe. Pune četiri godine koje su prošle od kako si nestala ja sam te glumila u nadi da će se jednog dana on setiti. Onaj poljubac koji si ti videla bio je naš način oproštaja. I ja jednostavno ne znam kako sam ja u celoj ovoj priči ispala negativac. Žao mi je Sid. Molim te, molim te nađu mesta u srcu i oprosti mi." Zajaukala je. Ja inače nisam tip osobe koji bi pao na bilo čije suze, ali ona nije bila bilo ko. To je Ejmi. Moja starija sestra. Ona koja je bila tu kad mi je bilo najteže. I za nju sam bila spremna na sve.
"Dobro" rekla sam tiho. Šta ste očekivali? Nije kao da ću joj poleteti u zagrljaj, ja ipak jesam hladnokrvna zmija.
"Znači oprošteno mi je?" Promucala je kroz suze.
"Da, oprošteno ti je" osmehnula sam se. Povukla me je u jedan medveđi zagrljaj koji sam se nadala da ću izbeći. Nastavile smo da se penjemo. Nakon nekog vremena osetila sam ruku na ramenu.
"Sid?" Čula sam Bekov glas.
"Da?" Odgovorila sam.
"Pa nisam mogao, a da ne čujem tvoj razgovor sa Ejmi i ne mogu, a da te ne pitam da li ćeš se vratit Semu?"
"Zašto te zanima?"
"Paaa ovajj nekako mi se sviđaš" rekao je tiho. Gotovo stidljivo. Ja sam se nasmešila
"Nekako se i ti meni sviđaš" rekla sam i poljubila ga u obraz. On je zastao i privukao me k sebi i stavio mi ruke oko struka. Ja sam svoje ruke stavila na njegove obraze, zatvorila oči i popela se na prste da mu priđem. Naravno taj moj momenat harmonije nešto je moralo pokvariti. Ovog puta bila je to ogromna eksplozija. Bek me je privukao u zagrljaj i postavio se tako da bude ispred mene u odbrambenom stavu. Kada se dim razišao videla sam nikog drugog do žgoljavu bledu plavušu sa dva crna pramen. Pogodite ko? Bravooo. Tačan odgovor je Iris.
"Kako si ti dospela ovde?" Zajaukala sam.
"Tvoja draga mama me je poslala. Vesti da odustaješ brzo se šire ljubavi" rekla je sa osmehom. Njen zlobni, ironični osmeh gotovo da mi je nedostajao.
"A ti mali brate. Na ovako nisko si pao. Ovaj crvenokosi doktor devojku da ti krade. Jadno. Jadno" rekla je podrugljivim tonom.
"Šta hoćeš?" Viknuo je Džasper.
"Mir u svetu?" Rekla je a onda se nasmejala
"Ovo ne zvuči kao da sam ja to rekla čak ni kada ga izgovorim" zakikotala se.
"Ozbiljno šta ti treba?" vrisnula je Ejmi
"Njena smrt" pokazala je prstom u mene. To je divno.