Uspomena

855 29 2
                                    

Dan pobedjuje noc.Polako pocinje da svice.Budi se dan a sa njim i novi zivot.Iz daljine su cuju cvrkuti ptica.Devojka stoji kraj malog prozora i divi se udaljenjim poljima zita koje je sunce pocelo obasjavati svojim zracima.Blagi povetarac njise klasje.Ispred prozora sareni cvetnjak,Laticama cvetova cede se kristalo kapi rose kojim se scece umiva.

U sobu zurno ulazi zena srednjih godina i ljutiim glasom povice.

"ustaj te ja necu sve posleove da radim sama"

Dve devojke koje su do sada spavale brzo ustaju iz kreveta pokusavajuci da se rasane,devojka kraj prozora  se samo okrene i pogleda u zenu pogledom punim sazaljenja.Da zalila je tu zenu koja joj je bila majka ali je imala i dobar razlog za to.

"Aleksandra sta ti stojis tu oblaci se imamo posla princezo"

Zora je izasla iz sobe ljuto,i danas je imala posla preko glave  ali nije planirala da ga radi.One ce ga raditi pa ce ona na kraju pokupiti sve zasluge.Posao je isao sve gore i gore zapali su u dugove pod hitno je morala nesto uraditi.Ali sta u tom trenutku je videla na Milutina i jednog turskog agu,gledala je u njih pokusavajuci da shvati o cemu pricaju ali joj to i nije posla za rukom.Nestrpljivo je cekala da taj aga,samo sto je aga odmakao nekoliko koraka od kapije brzo je pritrcala muzu.

"ko je to bio"

"Husein aga"

"sta on hoce?"

"Da mu prodamo Anastasiju i Aleksandru."

"Sta? i sta si ti rekao"

"prisato sam "

"molim sta nesreco bozija,prodaces svoje cerke"

"ti zeno stvarno hoces da propadnemo da postanemo sluge onom begu,razmisli malo"

"kako ti kazes"samo je pogle glavu i otsla u kucu.

Zorka nije bila osoba koja je pokazivala svoja osecanja,jednostavno nije umela da ih iskaze.Ona jeste bila stroga prema devojkama ali to je bilo za njihovo dobro.Ona Milutinu nije mogla dase suprostavi on je glava kuce kako on kaze tako ce i biti.Znala je sta on odluci da ga niko ne moze nagovoroti da odustane od toga.Bili su u teskoj situaciji ali joj nikada nije palo na pamet da bi Milutin na to pomislo a kamoli uradio.Duboko je uzdahnula,usla je sob gde su bile devojke da malom drvenom kutijom koju je predhodno uzela iz sobe.

"sedite ovde malo"

Devojke su polusala i sele,bilo im je cudno videti majku tako smirenu,tihu ,tuznu.Cinilo im se kao da ona zena od malo pre i ova koja je sad pred njima nisu iste osobe.Zora je otvorila drvenu kutiju iz nje vadeci mindjuse.

"Ana ovo je tvoje"

"Mama cemu ovo ?"Ana je naslucivala da nesto nije u redu,ajku nikada nije videla ovakvu..

"Aleksandra,Anstasija ovo je ta vas "izvadila je dva lancica devojke su uzele ne porgovarajuci ni rec

"ovo vam je uspomena od mene i oprostite mi "poljubila je devojke i izasla iz sobe jedva suzdrzavajuci suze.

"sta je njoj"upita Aleksandra Anu koja je gledala za Zorom pokusavjuci da shvati sta se to desilo upravo?

"Ne znam,hajde idi te na unar po vodu"

"ti neces sa nama"upita Anastasija nametstajuci postelju.

"moram spremiti dorucak"

"ali kad se vratimo icices sa nama na livadu zar ne"

"hajde onda idemo mi"obe su zagrile Anu i izasle veselo pevuseci.

Ni ne sluteci da ce ovo biti njihov poslednji susret.

Aleksadra i Anastasija napunile su kante vodom i sele pored bunara kako bi se odmorile.

"cula sam majku i oca sinoc kako pricaju uskoro ce udati Anu"rece Anastasija.

"sigurno ce je dati za onog Dimitrija iz susednog sela"u Aeksadrinom glasu se osecalo nezadovoljstvo,znala je da taj momak nije dostojan njene sestre.

"ona ce se udati pa ce doci red i na nas"

"ti se udaj za onog Lazara sto stalno setka oko nase kuce zbog tebe ja se necu udavati posebno ne za onog koga odrede moji roditelji"

" a sta bi ti ?"

"siguno ne da se udam za nekog tamo koji mi se ne dopada,ja zelim nesto drugo  nesto posebno,ljubav."

"ljubav"uzdahnu Anastasija.

Devojke su tako veselo pricale o raznoraznim temama,kada se pred njima pojavi tamnoputi muskarac,one su brzo ustale otresajuci haljine od prasine.On im  se samo nasmejao nakon cega su osetile jak udarac u glavu.

Ana je nestrpljivo cekala devojke da se vrata,nikada se ovoliko dugo nisu zadrzale,vec je pocela da brine,otrcala je do bunara koji je bio u blizini ali njih nije bilo tamo,vratila se kuci i zatekla Zoru kako postavlja sofru za troje ljudi.

"na bunaru ih nema ko zna gde su sada otisle,vratice se uskoro"

"nece se one vise vratiti nikada"Zora to rece i poce platai ne mogav si zadrzati suze.

Ana je gledala u Zoru prvo zacunjedno jer je nikada do sada nije videla kako place,njene reci pocelele su da je brinu.

"kako to mislis"

"tvoj otac ih je  prodao nekom Hasan begu"

"sta?kaka si ti to majka kad si mogla pordati svoje cerke"

"Ana ja..."

Ana je samo otisla  sobu i dalje ne verujuci sta se desava,kako su mogli prodati svoje cerke svoju krv za par zlatnika.................

Kada se Aleksandra probudila osecala je jaku bol,uhvatilase za glavu,pogledala je oko sebe  bila je na brodu pored nje je lezala Anastasija.Brod je bio pun devojaka.

"gde sam to ja"

Ugledala je opet covekao kog je videla na bunaru"

"gde sam ja to,kako sam dospela ovamo,ko si ti ?"vikala je do dok je covek i dalje hladno gledao u nju.U tom trnutku se i Anstasija probudila,upaselo je gledala u coveka pa u sestru pa u devojke.

"kako smo dospele ovde"upita seste

"zasto smo ovde'"Aleksadras e nije obazirala na Anastasiju koja ju je pitala nesto 

"ja sam Hasan a vi idete u raj"

"raj"rece zacudjeno Anastasija.

"pusti nas ako nas otac sazna"

"sta ako vas otac sazna on vas je i prodao za par zaltnika"covek se poceo smejati."a sad ucutite i budi te mirne"

Aleksandra i Anastasija su se samo pogledale ocima punih suza.Znale su da otac nije nesto posebno privazen njima ali se ovome isu nadale,sad im je bilo jasno ono Zorkino cudno ponasanje od jutros.Zagrili su se placuci.



Dva razlicita svetaWhere stories live. Discover now