Dva razlicita sveta

San ili java

Aleksandra ceo dan nije videla Sultana,posle onog prizora od sinog i nije zelala da ga vidi.Pitala se kako osoba moze biti tako okrutna i bez i malo predomisljnja zverski ubiti coveka.Na srecu  nije imala previse vremna da razmilja o tomejer je  posle  opet bilo preko glave ,jedva je postizala,pitala se kako ta  Daye hatun uspeva sve da postigne.Vec neko vreme hoda po kuhinji nadgledajuci pripreme za sultanovu veceru.Tolke namirnice samo za jedan obrok a polovinu toga ce baciti ,time su mogli nahraniti pola prestonice,dati ljudima koji nemaju sta da jednu umiru od gladi.

Pored nje su prolazili kuvari,debeli mrsavi,crvenih znojavih lica,zureci da zavrise na vreme a pritom da sva jela budu besprekorno lepa i ukusna.Sluskinje su pocele odnositi hranu i postavljati sofru .Aleksndra je jos jednom bacila pogled na kuvare i otsila u odaje kako bi proverila da li su pripreme pi kraju.

"tu posudu stavi ovde"rece plavokosoj devojci ,koja ju je samo pogledala i uradila sta je rekla.

Nakon sto je sofra postavljena,sluskinje su izasle iz odaja,Alekesandra je morala ostati cekati sultana.Njena duznost kao glave sultanove kalfe je prvenstveno bila pobrinuti se da sultan ima svu udobnost i da mu nista  ne fali.Sati su prolazili sultana nije bilo,bila je pospana gladna ali nije smela napustit odaje dok se sultan ne vrati.Hodala je po odajama,prelisatvala knjige pokusavaju ostati budna i oterati san.Sela je na krevet,duboko uzadhnula i protrljala oci...

"hajde vide dodje,hocu da spavam.."

Da joj je neko pricao da ce se nlaziti u prestonici Osmaniske imperije,ziveti u sultanovom haemu,biti sultanova kalfa rekla bi mu da je lud,ali sve se to upravode desava.Bila je srecna svojim zivotom.Da li bog kaznjava,zasto ovako mora biti,znala je da svako zasto ima svoje zato.Ali ona,od toliko devojaka.Prstima je prelazila preko svilenog pokrivaca prateci sare.Naslonila je glavnu na jastuk.

"samo cu malo odmoriti oci..........."utonila je u  dubok san.

Murad i MUstafa su cele noci  proveli lutajuci gradom,ili bolje receno pratili Esref pasu.Traali za necim a u stvari ni oni nisu znali tacno cime.Kada se vratio u palatu vec je pocelo da svice.Strazari su mu se naklonili,na njima se videla pospanost umor.U susret su mu isle dve sluzavke (robinje)sklonile su se u stranu kako bi on prosao,stajale su pognutih glava ali njihovi pogledi su pratili Murada sve dok nije usao u svoje odaje.Zele su bar jednu noc provesti u tom zagrljaju,pa makar sledeceeg dana bile bacene na dno Bosvora.Murad je vec navikao na te poglede,uvek se pitao sta bi bilo da on nije sultan da je obicni covek,sluga da li bi ti pogledi bili isti.Znao je ne bi,svako gleda kako moze da se okoristi,njiha ljubav i prrijateljstvo su lazni.

Usao je u odaje koje su bile obasjane prvim zracima sunca,ostavio sablji na divan i tada ugledao prizor od koga mu je zastao dah,prizor koji nije ocekivao.Aleksandra je sapvala na njegovom krevet.Njene kovrdze su bile rasute po jastuku,pune usne blago otovrene.U njemu se probula  zelja da poljubi te usne,da ih oseti na svojima,sazna njohov ukus.Spavala je tako mirno spokojno.Aleksandra blago otvori oci i nadje se lice u lice sa tim tamnim ocima,i dalje pospana,blag osmeh joj se nacrta preko usana,sto automatski tera i Murada da se blago osmehne.Mislila je da i dalje sanja kada je cula buku napolju.