Dva razlicita sveta

Sumska carolija

Proslo je vec dva dana od kada je Aleksandra bila  u Edrunu,nije imala vremena ni za sta posebno za njene uobicajene misli o porodici,Ani,Anastasiji od ranog jutra bi bila preokupirala poslom uvece bi legla umorna u krevet i odmah zaspala.Na neki nacin joj je i dobro dosao ovaj posao,jer sigurno ne bi mogla izdrzati   po ceo dan razmisljati,proklinjati sebe jer nije zastitila sestru jer ne zna nista o njoj o ocu koji ih je prodao.

I ovog jutra je ustala kao i obicno,brzo se obukla i uzela pismo koje je sinoc stiglo iz palate za sultana,straza na vratima ju je obavestila da su sultan  i upravnik dvora  izasli.Aleksandra je samo klimula glavom i uputila se ka konjsnici nadajuci se da su tamo.Ali njih ni tamo nije bilo,paznju joj je privukao jedan crni konj,na njenom licu se posle toliko vremena  pojavio blagi  iskren osmeh.Njen otac je imao nekoliko konja,kao male Anastasija,Ana i ona su stalo  isle ka njima,mazile ih hranile,po nekad i jahale.Ali njen otac ih je ubrzo prodao.

"kako si ti samo lep,slakad kako se zoves hm"rece Alkesandra mazeci konja

"Rüzgar(vetar)"

Aleksandra se okrenula i ugledala sultana,naklonila se gledajuci u pod.

"Gospodaru."

"lep je zar ne"upita on Aleksandru mazeci konja.

"da"

"stigao je iz Persije kao poklon Persiskog saha"

"kao mala stalo sam jahala konje moj otac je imao nekoliko,kasnije ih je prodao."

"zelis jahati?"

Aleksandra je iznenadjeno pogledala u njega i odmahnula glavom

"ne"

"zasto?"

"kao mala imala sam nesrecu,pala sam sa konja i povredila se ,od tada  vise nikada nisam usudila sesti na konja"

"strah,(nasmejao se)Aleksandra covek moze citavog zivota nosti strah sa sobom ali zar nije bolje pokusati otkloniti strah umesto sto ga nositi kao teret hm"

"sta ako padnem?"

"nece ja sam ovde."

Murad je naredio da odsedalu konje,nakon sto su doveli konja,Aleksandra se nesigurno popela na konja,nakon cega se i Murad popeo na svoga.Krenuli su lagano,Aleksandrin strah je vremenom nestajao,postajala je sve opustenija .

  .Krenul su  stazicom, koja je vodila sve dublje u sumu.   Sleve i desne strane  staze ponosno stoje izborna stabla hrasta iz čijih starih i debelih grana niču nove glatke grančice prekrivene sitnim zelenim listovima,  stazicu na jednom delu preseca bistri šumski potočić koji kroz osunčani proplanak nestaje duboko u šumi. U sred proplanka usamljeno stoji drvo sa velikom krunastom krošnjom, puno lišća i sitnih belih cvetova,  Žubor potoka nadjačava veseli cvrkut ptica.Drveće se diže se visoko nebo, a oko njega raste nisko bodljikavo žbunje. Sunčevi zraci se teško probijaju kroz gustu krošnju, tako da je zemlja vlažna i svuda okolo se širi miris trulog lišća koje je prekriva. Na samom izlazu iz šume, staza  se spaja sa  livadom. Miris šume pomešan sa mirisom  trave širi se svuda okolo njih.

Aleksandra bi  povremno krisom pogledala u sultana,postidjeno bi se skrenula pogled kada bi im se pogledi sreli.Mustafa i nekoliko strazara su isli za njima radi sultanoce bezbednosti.Mustafa je posmatrao ovaj prizor u cudu,Murada je poznavao jos kao princa,odrsli u zajedno.On nikada nije nikome pruzao ovliko paznje,a posebno ne nekoj robinji/kalfi,nije ni obracao paznju na njih bile su skoro ka vazdhu nevidljice za njega,a sada on upravo jase po sumi sa kalfom.

Stali su kod velikog hrasta,kako bi se malo konji odmorli,Murad je sisao sa konja i prisao kako bi Aleksadri pomogao da sidje sa konja.Obuhvatio ju je rukama oko struka pri cemu je Aleksandra zadrhtala,sto nije moglo proci naprimeceno sa Muradove strane.Svoju desnu ruku je stavila na njegovo rame,nije mogla a da ne primeti da ima crvsta i razvijena ramena.Spustio ju je sa konja.Njena ruka je skliznula na njegovu nadlakticu.Sklonio je svoje ruku sa njenog struka,uhvativ si je za nadlakticu pa klizeci sve do sake.Sada je njena ruka bila u njegovoj.Mustafa je gledo u neverici .Aleksadra se smejala iskreno posle toliko vemena.Murad ju je pustio krenuli su u setnju.