Dva razlicita sveta

Zver

Aleksandra je usla u odaje  noseci serbet za sultana.On je sedeo na divanu,bio je besan.Njegove  oci su sada bile jos tamnije nego obicno,imao je hladan pogled mracan,poput zveri koja ceka svoj plen.Pored sultana je bio Mustafa blazeg izraza lice i vidno smireniji,koji je  analizirao svaki MUradov pokret i svaku rec,ne bi li saznao kako ce se zavrsiti ovaj razgovor.Po onome sto je do sada cuo i video ni malo dobor za Ferhat pasu.U najboljem slucaju samo moze biti bacen u tamnicu.Na sredni odaja je klecao Ferfat pasa drhtao je od straha,iznad njega su bila dva janjicara drazala su ga.

Tada je Murad progovorio  svojim ostrim i grubim glasom?

"sta ti umisljas ko si,meni pretiti raditi protiv dinasitije udruziti se sa mojim neprijateljima?"

"kleveta,laz gospodaru ja nemam veze sa tim?"

"kleveta,laz uvek svi isto kazete?"

"Gopsodaru kunem se nemam veze sa tim..?"

"sta je onda kod tebe radio novac,kome si preneo ono  o cemu se pricalo toga dana na divanu,kome si napisao ovo pismo"bacio je parce papira pred njega.

"Gospodaru oprostite mi ja sam samo uradio ono sto mi je Majka sultanija nareila,zelala je da zna  koja ce biti vasa odluka"

"zasto?"

"ne znam,rekla je samo to da uradim a zauzvrat cu  dobiti.........."

"sta "rece Murad ljutim glasom

"ruku sultanije Hurdzihan"reece on drhtavim glasom.

Murad je stao sa divana,i brzim pokretom izvadio sablju glava Ferhat pase se nasla na podu,Aleksadra je zgrozeno gledala izasla je iz odaja.Ubio ga je ni ne oklevav si,taj covek mozda ima porodicu nekog ko ga ceka kuci.Prisetila se trenutka kada joj je sultan brisao suze tesio,kao da je osoba koja je malo pre ubila i osoba koja ju je tesila nisu iste.Jedna je zver,a druga osecajna i razmena dusa.Te noci ni oka nije skolpila kada god bi zasapala u san bi joj dosla ista scena kako sultan odrubljuje glavu tom coveku.

Ni Murad te noci nije sapavao razmisljao je.Ferhat pasa je bio od ljudi kojima se nije moglo verovati,Murad je bio upoznat sa njegovom ispadima ,  izivljavanjem nad ljudima,njegovim manama njegova smrt je bila neizbezna.Ali njega je vise brinulo kada je spomenuo majku sultaniju.Njegova majka je se pocela previse mesati u njegove poslove a to joj on nece sigurno vise dozvoljavati.

Vec rano ujutru u Topkapi palatu je stigla vest o smrti Ferhat pase.

Majka sultanija jos uvek nije znala,doruckovala je sa svojom cerkom sultanijom Hurdzihan,naredila je da dovedu i njenog unuka princa Mustafu.

"moj princ zlatne kose"rece poljubiv si ga.

Tada je u odaje usla Alife hatun.

"Sultanojo,Hurdzihan sultan"poklonila se.

"reci Alifie"

"Sinoc je Sultan Murad pogubio Ferhat pasu"

"Ferhat pasu kako?"sluskinja je uzela princa Mustafu na znak majke sultanije i izvela ga iz odaja.

"vidite majko,brat pre ili kasnije sazna za sve?"rece  Hurdzihan majku blago osmhnuv si se.Zabavljalo ju je ovo...

"Hrdzihan ne mesaj se u stvari koje te se ne ticu?"

"kako zelite majko,ostavicu vas sada,treba da oicnete smisljati prikladan odgovor na Sultanova pitanja"nakolinla se i izasla iz sobe.

Hudzihan je bila jako privržena sultanu Muradu,uvek je podrzvala sve njegove odluke,radovala se njegovim uspesima.I Murad je nju najvise voleo od svih svojih sestara,bila mu je najdragocenija,bio je lsab na nju uvek joj je popustao.Zbog cega je ona vremenom postala malo razmazena.To je smetalo majki sultaniji Hurdzihan je bila ostrog jezika i uvek je radila sta je htela uz Muradovo popustanje dala je sebi jos  vise slodobe.

Desilo se upravo ono cega se majka sultanija bojala MUrad je saznao,dobro je poznavala svoga sina znala je da ovo nece proci tek tako i da se ona nece uspeti izvuci iz ovoga.Vec ju je upozorio.Strah je postajao sve  veci vratice se za nekoliko dana palata ce postati gora od pakla.