Krvava kraljica i mrtav kralj

Prvi deo /1

Kraljevo novo odelo

Aron

Godina 990. Posle velikog razdvajanja*

Niko nije znao ko je princ Aron zaista. Najstariji sin kralja Samuela? Budući kralj Silvarije? Ili je samo još jedan nestašan mladić koji voli da se iskrada iz dvorca prerušen u običnog seljaka.

Svaki dan tačno u podne on odlazi na trg kralja Teodorisa, i razgleda novu robu koja je došla iz ostalih 6 kraljevstava. Svi misle da je Silvarija po tom trgu dobila ime 'kraljevstvo koje nikada ne spava'. Preko dana je veliki kovčeg sa blagom za razne trgovce, dilere, kolekcionare i vrlo radoznale osobe. Ali preko noći taj kovčeg se zatvara i trg postaje prazan. Tada se pale ulične svetiljke, stražari koji su patrolirali ceo dan odlaze da spavaju i zabava može da počne. Zveckaju se novčići, karte se dele, kreveti u javnim kucama počinju da se tresu dok se u tavernama lome čaše jer ih pesma u srce pogodila.

"Dobro je, stigao sam vas" Čovek ridje brade i guste kovrdžave kose ga uhvati za rame i naglo ga zaustavi, i to baš kada je hteo da udje u dućan sa tek izvajanim grnčarijama. Aron oseti kako ga mišić boli od jakog stiska čovekove ruke.

"Hektor, moj stari dobri čuvar koji nikako ne može da shvati da mi nije potreban kada izadjem napolje. I-N-K-O-G-N-I-T-O."
Hektor je Aronov lični čuvar od kad zna za sebe, mada on ga više gleda kao prijatelja. Svaki sluga, čuvar, vitez ili kuvar je u njegovim očima smatran prijateljem. Dvorac zna biti vrlo dosadno i usamljeno mesto. Najveći deo dana provedeš sa knjigama, a jedina lica koja vidiš su lica posluge i odlazećih čuvara. Zašto onda ne bi svi bili prijatelji? Svako ima drugačiju priču svog života koja samo čeka da bude ispričana i Aron je spreman da svaku odsluša do poslednje reči.

Služavka Mona, koja je u dvorac došla nakon što je kralj Samuel izbavio iz robstva, ima prelep glas. Ali taj dar ju je i lišio slobode.
Kraljevski pisar Piero, koji piše samo sa tri prsta jer su mu ostala dva otsekli. Udvarao se već udatoj ženi od nekog grofa sa istoka. Grof je bio dovoljno fin da mu barem da kutijicu u kojoj će čuvati prste.
Guvernanta Meri od koje svaki put beži jer ga iskreno nije briga koja viljuška se koristi za salatu a koja za kolač, zna da naparvi salto i da stoji na rukama. Naučila je to kada je bila jako mala od grupe akrobata iz nekog malog putujućeg cirkusa.
To su samo neke priče koje je Aron uspeo da iskopa, a Hektor naravno nije bio izuzetak. Došao je u dvorac kada je imao petnaest godina radi obuke da postane vitez. Video je i borio se u mnogim ratovima, preživeo razne bolesti i rane i zaustavio mnoge atentate. Zbog toga je zadobio kraljevo poverenje. Dovoljno veliko da on postane taj koji će štititi njegovog najstarijeg sina Arona.

"Ja se izvinjavam vaše visočanstvo ali i sami znate da ne mogu da vas pustim da sami i nezaštićeni šetate po kraljevstvu" Aron ga obgrli i približi sebi tako da budu iste visine.

"Daj da ti objasnim nešto jednom i za svagda. Svrha nošenja ove pocepane prljave odeće i šešira koji mi itekako ne treba po ovom vrelom danu, jeste da me niko ne bi prepoznao. Ali tvoja pojava mi sada stvara problem."

"Zašto prinče Arone?"

"Vidiš moji dobri stari prijatelju, mnogo privlačiš pažnju ljudima"
Hektor je i dalje bio zbunjen, a Aronu je bilo jasno da njegov čuvar najverovatnije ne poseduje ogledalo.
"Hektore ličiš na kovrždavog medveda.Viši si od mene za dve glave. Imaš ožiljke po celom telu, i da budem iskren imaš te neke urokljive oči koje plaše ljude"

"Stavrno mi je žao što nisam ravan vašoj lepoti prinče"

"Znam, i meni je žao ali bog ne čini isto čudo dva puta" Aron potapša Hektora po ramenu. Odjednom glasno vikanje žene se čulo nedaleko od njih praćeno lomljenjem stakla.