Krvava kraljica i mrtav kralj

Prvi deo/4

Aron

"Kako to misliš da ne mogu da oslobodim Hektora iz tamnice?!" Aron lupi šakom o radni sto. Ogorčen ovom situacijom i Adalijinom zadovoljnim izrazom lica, nije primetio da je udario u otvoreno mastilo. Crna ruka prelazila je preko svitaka i tek potpisanih deklaracija

"Kao što sam već rekla prinče vaš čuvar je optužen za ubistvo. Dužnost kraljevstva je da ispita ovaj slučaj, a Hektor Gregori će ostati u pritvoru do daljneg"

"Ali ja sam kralj, naredjujem da se on pusti"

"Tvoja reč ne znači ništa. Ti još nisi postao kralj. Za ova dva dana koja su preostala do tvog krunisanja ja sam zakoniti vladara kao tvoj regent." Svidelo joj se ovo. Moć koju ima prema njemu vidila ga je do ludila. Ne može da joj kaže da je i on bio tamo te večeri. Adalija će sigurno naći način da okrene to protiv njega. Još samo dva dana i sve će se vratiti na staro. Ali još jedna stvar ga je mučila. Kali.
Svetih mi bogova kako bi sada hteo da te imam pored sebe.
Sanjao ju je. Njeno nežno i krho telo prekriveno krvlju. Dozivala ga je, molila ga za pomoć, i onda je nestala.

"Adalija, zar nemaš nekog podanika da izbičuješ što ti je doneo pogrešan čaj." Nasmejala se i Aron oseti mučninu u stomaku.

"Uradila sam to pre doručka, ali upravu si. Pitrebno mi je nešto da opustim živce." Poklonila se i krenula ka vratima.

"Hoću da znaš da kada postanem kralj, tebe više neće biti u ovom dvorcu." Očekivao je nekakav odgovor ili njenu poznatu ogorčenu grimasu ali ona je samo ćutala. I onda kao bljesak svetlosti video je taj osmeh, osmeh za koji ni on nije znao šta znači.

U ponoć crkveno zvono je zazvonilo. Aron se trgne, ovo je znak da je vreme da se povuče u svoje odaje. Posao koji je imao za danas je završen iako je morao da ga ponovo piše zbog prosutog mastila. Ali prvo mora da poseti svog dobrog, zatočenog prijatelju.

Ispred vrata čekala ga je devojčica plave kose koja je omotana u ćebe. U ruci držala je malog drvenog tigra koji joj je Aron kupio u jednom od dućana.
Aron čučnu ispred polu uspavane devojčice.

"Ne možeš da spavaš Tesa?" Pomazi je po glavi i ona klimne glavom.

"Košmar" promrlja.  Oči su joj kristalne od plakanja.

"Hoćeš da te ušuškam u krevet?" Tesa ga zagrli i on to shvati kao da. Podigne je i stavi na grbače. Odjednom se seti Dominik.
Pitam se da li i dalje beži od majke?
Nasmejao se, možda glasnije nego što je trebalo. Hladan vetar udje kroz prozor i pogasi sve sveće u hodniku.
Tesa uplšeno vrisnu.

"Šta je bilo Tesa?"

"Plašim se mraka"

"Ali Tesa mrak je tvoj prijatelj. On ti je i štit i mač. Zavisi kako ga koristiš."

"Ali ja ne mogu ništa da vidim. Kako ću da hodam?" On je spusti dole.

"Zatvori oči, začulji uši. Šta čuješ?"

"Tišinu ali i blagi vetar sa moje desne strane"

"To znači da se nalaziš u nekoj prostoriji. A sada ispruži ruke, i opipavaj okolinu oko sebe. Šta osećaš?

"Ništa"

"To znači da ti je put čist. Kreni napred" Devojčica ispruženih ruku krene napred. Zastane ispred viteškog oklopa. Poče da ga opipava.