Krvava kraljica i mrtav kralj

Prvi deo/2

Kalen

"Samo još jedna čašica." Promrljao je Kalen dok su stražari pokušavali da ga odvuku iz paba. Ovo mu je bila sedma čaša ruma za redom i možda treća devojka koju je pozvao da mu igra u krilu. Sunce samo što nije svanulo i stražari su već počeli da se plaše za svoj život. Dobili su striktna naredjenja od kraljice Adalije da do pre izlaska sunca on mora biti vraćen u dvorac. Ali taj Kalen...tvrdoglavo malo derište. Napunio je osamnaest godina i sada misli da može da radi šta mu se prohte.

"Prinče Kalene, moramo da krenemo. Vaša majka, kraljica, će biti jako ljuta na vas" Progovorio je jedan od četvorice stražara.

"Zašto ja nisam dobio svog ličnog čuvara kao što Aron ima,nego sam zaglavljen sa ova četiri babuna koja su spremna da poližu mojoj majci dupe ako im zatraži." Povika pijani princ. Jedan od čuvara ga povuče za ruku jer mu je dosta da svake noći ponavlja istu priču. Kalen otrgne ruku i gurne čuvara. Ovaj pade na pod ispuštajući bolan jauk.

"Ruka mu je najverovatnije slomljena" Čuli su se tihi šapati iz pozadine.

"Kako je moguće da je princ Kalen tako drugačiji od svog starijeg brata?"

"Trebamo biti zahvalni što on ne nasledjuje kralja Samuela"

"Silvarija bi propala"

"Izopačeni kicoš"

"Razmaženi princ koji samo zna za pare i seks. Juče sam ga video u Oazi zlata, sve pare je prokockao."

Kalen odjednom ljutito lupi šakom o sto. Svi u pabu "Dve daske" skrenu pogled ka njemu. Kalen uzme čašu u ruku i popne se na sto.

"Vi jadni, bedni, nebitni podanici. Da li stvarno mislite da ću vam dozvoliti da tako pričate o meni? Vas četvorica!" Pokaže prstom na ona četvoro čuvara.
"Vreme je da dokažete svoju lojalnost. Ubite ih sve." Drzak narod odjednom zaćuti.

"Ne možemo to da uradimo vaše visočanstvo" Odgovori čuvar, čvrsto stežući svoju slomljenu ruku.

"ZAŠTO NEEEE" Zakukao je.

"Rečeno nam je da ako ponovo naredite da ubijemo nevini narod da vas odmah izvedemo iz prostorije." Kalen je imao tendenciju da ubija ljude koji su mu se sprotivili. Mada to nikada nije bilo izvršeno na delu, samo je voleao da troši reči.

"Dobro ako vi nećete ja ću"  Pokušao je da se spusti dole, ali mu je vid počeo da se muti i on izgubi ravnotežu. Pao je kao jabuka sa drveta. Ljudi  nisu mogli da se suzdrže a da se ne nasmeju. Nije hteo da podigne glavu sa poda. Rukom je dozvao jednog od čuvara.

"Vodite me odavde prenego što se ne ispovraćam"

"Sa zadovoljstvom vaše visočanstvo"

***

Zašto je morao prvo da naleti na njega. Pomislio je Kalen. Taj veštački osmeh,koji je jedva uspeo da izvaja zbog mamurluka, pozdravljao je Arona. Obojica su se susreli na pola puta do dvorca.

"Burna noć?" Upitao je Aron.

"I ja tebe mogu to isto da pitam." Kalen primeti Aronovu raščupanu kosu, izgužvanu odoru i jedva vidljivu šljivu na vratu. Zizilia* mora da je blagoslovila njegovu postelju
"I ko je srećna devojka, ili devojke?"

"Žao mi je, to je tajna"

"Mora da je ružna čim nećeš da mi odgovoriš"

"Da kao tvoja majka"