Krvava kraljica i mrtav kralj

Drugi deo/1

Oda palih andjela

Dominik

Godin 1000. Posle velikog razdvajanja

"Ne mislim da je ovo dobra ideja Brejdone."
Progovori dečak, moleći starijeg brata da se vrate kući. Tiho kroz noć provlačili su se kroz grmlje i šipražije. Stariji brat ga je ignorisao ali kada su stigli do imanja dečak ga ponovo povuče.

"Slušaj me Kolbi, sve će biti uredu. Iskrašćemo se, ući u štalu, ukrasti dve ovce i idmah pobeći. Ovo smo već nekoliko puta radili i niko nas nije uhvatio. Uostalom odavno je prošla ponoć, svi spavaju."

"Da, ali ovog puta je drugačije. Rambuja ih štiti." Jedva je izgovorio to ime.

"Rambo-šta?"

"Rambuja, demon koji štiti stoku. Pojavio se pre tri dana. Svi koji su ga videli bili su kradljivci stoke kao i mi. Kažu da je to jedno groteksno biće bez definisanog lica. Baca prokletstva ali niko ne zna šta tačno. Evo i dalje ne smeju da izadju iz kuće."
Brejdon poče da se smeje.

"Nije valjda da veruješ u to Kolbi? To su samo ostali kradljivci izmislili da bi imali svu stoku za sebe. A sada kreći, nemamo celu noć"

U štali tišina. Sve životinje odavno spavaju. Kolbi uperi sveću i uperi ka ovcama.

"Bolje ovog puta da ukrademo jagnje i ovcu, nešto mi nisi u formi da nosiš." Reče Brejdon Kolbiju koji se nervizno okreće sa sobom. Brejdon im zaveže noge i usta da ne bi slučajno počele da beču. Baš kada su se spremali da odu vrata štale se naglo otvoriše. Kolbi uplašeno pade na pod ispuštajući sveću iz ruke. Crna figura stajala ispred njih prekrivena krvlju i slamom. Oči su mu sijale kao dve sveće u tami.

"ODLAZITE ODMAH DA VAS NE BI POJEO!"
Hrapav i dubok glas odjikivao terajući da se dva mlada momka ukoče od straha. Demon zaurla.

"DA LI STE ME ČULI? ZNATE LI VI KO SAM JA. JA SAM RAMBUJA, DEMON NAD DEMONIMA. ZAŠTITNIK STOKE I MUČITELJ SVIH ONIH KOJIM IM ŽELI ZLO. ZATO MI SE SKLONITE MI SE S' OČIJU AKO NE ŽELITE NADGROBNI SPOMENIK SA SVOJIM IMENOM."
Braća hitro ustanu, i u suzama izlete iz štale.

Demon uzdahnu. Odjednom oseti jak zagoreo miris. Nekoliko iskri što se samo nisu pretvorile u plamen, a plamen u vatru. Demon skine masku otkrivajući pravo lice. Lice uplašene sedamnaestogodišnje devojčice, kose crne kao ugalj i očiju sivih poput tmurnog oblačnog dana.

"Svetoga mi Uniona*, ovi imbecili će zapaliti štalu."
Devojka poče da skače po plamenu uspešno ga gaseći. Nakon što je sigurna da nema više opasnosti legla je na slamu. Jedno od ovaca joj pridje i poče da joj liže lice.

"To je bilo blizu Iris. Ali valjda će ih to naučiti da više ne diraju moje ovce. Zapravo ovce su od gospodina Marvija mi ih samo čuvamo...i opet pričaš sama sa sobom Dominik." Devojka uzdahnu.
"Majka ponovo kasni Iris."

***

"Idi prodaj vunu Dominik. Ne spavaj toliko i idi zaradjuj za život Dominik. Dominik, Dominik. Bla,bal,bal. Kao da samo ja radim za njega" Vikala je Dominik kroz kraljevstvo dok je za sobom vukla prikolicu punu vune i mleka. Gospodin Marvi je ujutru rano probudio da ode do trga i proda sve te stvari.

Stala je pored još jedne tezge sa vunom. Ova je bila mnogo veća i raskošnija od njene. Pored vune i mleka imala je i sir, med, kajmak. Poslastice o kojima ona samo može da mašta.

"Dobar dan prostakušo."
"Dobar dan seljačino."

Dva rivala gledali su se oči u oči. Sedamnaestogodišnja siromašna devojčica, i srednjovečni debeli seljak.
Narod oko njih ih je pažljivo posmatrao. Znaju šta se sprema. Krvoželjna borba trgovaca.