Alone in jungle

Prvi deo

         Dzon i Meri Foksbringer su novinari iz Pensilvanije. Žive u kući sa troje dece, tipičnim tinejdzerima. Kao i svi drugi novinari ne mogu da odole novim avanturama i svoje pustolovine otkriju javnosti.Uskoro kreću na dug put i ostavljaju svoju decu prepuštena sama sebi .

          Hladna je noć , Dzon i Meri kreću na putovanje. Od svoje avanture deli ih nekoliko sati.Počinje jak pljusak , ali uprkos tome oni kreću. Nije ih briga šta će se dogoditi i da li će se vratiti svojoj kući , kod svoje dece. Meri je sva u strahu jer ne želi da ostavi decu samu kod kuće, ali Dzona nije briga.                                                                                                                                                                           On želi da se proslavi kao odličan novinar koji je prvi istražio Arizonu. Nakon pet sati putovanja počela je oluja. Pilot gubi kontrolu nad helikopterom i počinje da paniči . Viče sa prednjeg sedišta : ,,Gubimo kontrolu , vežite pojaseve,brzo!!!!!''. Meri plače , takodje i Dzon. Ne mogu da zamisle šta ih je snašlo.Krrr....krrr....BUM! Helikopter je pao. Rastureni delovi se nalaze na sve strane. Meri se osvešćava. ,,Ima li koga?Gde sam to ja ? Da li je neko živ? Hej! Dzone jesi li tu ?''  pitala je Meri, ali se niko ne odaziva čak ni pilot . Čuje se pucanje suvih grana . Meri kuca srce ubrzano. ,,Hej!? Ko je to tamo ? Dzone!! Da li si to ti ?'' Meri je vikala uplašeno. Iza drveta nalazio ne čovek koji je stajao. Meri mu je prišla. Da to je bio Dzon. Meri je opet počela normalno da diše. ,,Dzone jesi li okej?'' pitala je Meri Dzona. Dzon je bio sav krvav , kao i ona . Po licu,nogama i rukama su se nalazile ogrebotine. ,,Meri gde smo to mi ? Žedan sam i gladan '' rekao je Dzon polu-zadihano.                                                                                                                                                        Krenuli su polako u srce dzungle . Majmuni, ptice i razne druge životinje su bile svuda oko njih. Imali su osećaj kao da ih neko gleda. Da gledali su ih . Oboje su uplašeni i iznemogli.Uskoro pada noć . Dzon i Meri su  više nego umoreni. ,, Hajmo da sakupimo granje i lišće, Dzon , da bismo napravili mesto za spavanje'' rekla je Meri.Dzon je odgovorio ,,Hajmo''. Kada su sve to sakupili,krenuli su da prave sklonište. Za samo nekoliko minuta na potpuno praznom mestu , nalazilo se njihovo sklonište. Kada su se pojavile zvezde i životinje mirovale, legli su da spavaju. I tako nekoliko minuta su razmišljali i pričali o tome šta im se dogodilo. Od umora odmah su zaspali. Minut pre toga čuli su se tajanstveni zvuci koji su ih plašili .Krr...šššš....tupp...