ZABRANJENA LJUBAV📝

8.

Došao je i taj dan. Danas se sastaju Hajduk i Dinamo. I to na prijateljskoj utakmici. Šokirani ste,zar ne? I ja sam bila kada sam saznala. Ali kao što su oni strašni požari koji su prijetili Splitu i uništavali okolicu danima,ujedinili Hrvatsku,a na iznenađenje mnogih i Torcidu i BBB. Tako su se sastala i ova dva ljuta rivala. Danas igraju s ciljem da prikupe što više novca za stradale u požarima. O ovoj tekmi već danima bruji cijela Hrvatska,a atmosfera na rasprodanom Poljudu će zasigurno biti uzavrela,taman fina priprema za nadolazeće tekme u Europi. Iako treneri još ne otkrivaju sastave,priča se da će i za Bile,ali i Dinamo zaigrati neki od najvećih talenata proizašlih iz njihovih akademija.

Još samo 2 sata do utakmice,a Zvone i Toma su toliko nervozni kao da igraju finale Lige prvaka.
Sada će odraditi zagrijavanje,a ja s nestrpljenjem očekujem vidjeti sve te zvijezde na travnjaku,ali i osjetiti tu atmosferu koja će sigurno našim dečkima dati krila i nositi ih do pobjede.

Dok tako sjedim sama sa svojim mislima,s leđa mi priđe jedan dečko.

"Hej,kako si? Jesi li bolje?"

Samo ga zbunjeno pogledam. O čemu on to priča?

"Hej,dobro sam. Zašto ne bih bila?"

Skroz sam zbunjena,nitko osim Tome i Zvone ne zna što je bilo.

"Drago mi je. Znaš,kada sam te jučer onakvu vidio odmah sam se preplašio i odveo te u bolnicu."

"Stani,o čemu ti pričaš? Kako za to sve znaš?"
Sad mi baš ništa nije jasno.

"Pa ja sam te spasio od onog gada i odveo u bolnicu,ali mi nisu dopustili da ostanem s tobom. Odmah su me otjerali."

"Ali mene je Toma spasio. On je bio sa mnom u bolnici."

"Kako sam samo glup. Pa naravno da će ti to reći."

"Hvala ti na svemu! Oprosti,ali moram ići. Stvarno je hitno!"

Malo je reći da sam bila bijesna. Pa kako mi je samo mogao lagati. Gledao me je u oči i lagao mi. Kako ga nije stid.

Sreća pa su gotovi sa zagrijavanjem. Najradije bi obojicu zadavila sada. Uletjela sam u svlačionicu poput tornada. Nije me bilo briga što će tko reći,samo želim razgovarati s njih dvojicom.
Dolazim do Tome i prvo što sam uradila je da sam mu opalila šamar.

"Kako si mogao? Mislio si da neću saznati za tu tvoju spletku?!"

Toliko sam se derala da sam sigurna da me je pola Splita čulo,ma šta Split,čujem se i u svih sedam Kaštela.

"Tea,smiri se. Zašto si udarila Tomu? O čemu ti pričaš?" - Zvone mi je prišao i zagrlio me kako bih se bar malo primirila. A ovaj put im neće uspjeti,reći će mi istinu. A možda ni Zvone ne zna za to?

"Reci mi istinu odmah!" - i dalje sam inzistirala.

Odjednom je u svlačionicu uletio Frane Vojković.

"Daj,ljudi smirite se. Šta vam je? Carrillo i Kos su jako ljuti zbog ove galame koja dopire odavde,znate koliko nam je potreban mir i koncentracija prije ove tekme."

"Daj, Toma samo joj reci to što želi čuti. Znaš i sam koliko je tvrdoglava." -napokon nešto pametno i od ovog mog brata. Nek sam i to doživjela,sad mogu mirno umrijeti.

"Hajde,priznaj napokon. Zašto si mi lagao?"

Toma p.o.v.

Svi su gledali u mene s očekivanjem da napokon nešto kažem. Ali ne,praviti ću se da ne znam o čemu Tea priča.
Pogledao sam je i u očima joj vidjeo ljutnju.

"Ne znam o čemu govoriš!"

"A jel? Ne znaš o čemu govorim?" -samo sam šutjeo.
"Ha? Možda o tome kako me je spasio Marko Pjaca,a ne ti!"
Samo sam šutio i pogledao je s tugom u očima.
"Znala sam. Ta šutnja sve govori. Samo jedno želim znati. Zašto si mi lagao? Zašto si rekao da si me ti našao,da si me spasio?"
Rekla je s nekim drhtavim glasom,toliko sam je povrijedio ovime.