4

440 14 5
                                    

U prostoriji za vjenčanja sam se udala za praktički neznanca koji mi je u par riječi prirastao srcu ko niko.
Svi ljudi su bili nekako povezani s nasim roditeljima.Mojim i njegovim.Par puna sam se osjećala kako da hoću da povratim od toliko ljudi ali uz Vanju i Saita sam se osjećala bolje.

Sait P.O.V

"Kako to mislis oženit ću kćerku tvog poslovnog partnera"

"Tako kao što sam rekao.Dosta mi je tvojih sranja.Dosta sam te trpio.Umjesto da nađes zenu i osnujes porodicu ti se bakćes od one rupe od tvoje firme a ne u mojoj firmi"

Moj otac nikad bije volio neposlušnost.Uvjek me je tjerao da radim u njegovoj firmu.Ali ja volim arhitekturu vise od bilo čega.

"To ne znači da ću se morati oženiti potpunom neznankom."

"Evo to je njena slika.Vjenčanje je za 2 dana.Ako ne želiš samo reci i tvoja sestra i ti zajedno s njom možete da zaboravite da imate roditelje i da zaboravis uopste na nju jer Dragan jedva čeka da je oženi."

Ne ne ne ne moju sestru.Ona nista nije kriva.Ona je usvojena ali ju smatram svojom bioloskom sestrom.Jako je volim dosla je u nasu ako mogu reći porodicu sa 3 godine ja sam tada imao 10 jako je volim i jako sam ponosan njom.Ona ima 15 godina i nemogu to dozvoliti.

"Oženit ću se pod jednim uvjetom."

"Ma nemoj a koji to da čuje."
"Moja sestra Kosem ide s mnom u New York i sa mnom će zivjeti."

"Uredu,vise pare neću trositi na nju.Može."

Uzeo sam sliku,mobite,i krenu prema svojoj sobi.

Na jednom mi pogled padne na sliku djevojke.Kad je pogledam tiho opsujem sebi u bradu.Jako je lijepa a i privlačna obližem usne i nasmijem se sam sebi.Izgleda jako lijepo i prefinjeno.Elegantno ali ipak nekako uplašeno.
Uzimam telefon i dobijam poziv od mog prijatelja koji mi uređuje kuću govoreći mi dali će mi uređivati sobu za Kosem.Sa veseljem u govorim da je dovodim ali i dam mi spavaću sobu proširi i stavi jos jedan ormar jer neću biti sam u sobi.On se na to počinje smijati i počne me zezati na šta se obojica nasmijemo i na kraju mi kaze da jedva čeka da upozna mohu djevojku a ja sebi govorim moju buduću ženu sa nekim neobjašnjivim osmijehom.
Jao Bože sta mi radi ta mala.Tada pogledam sliku ponovo i stvarno je mala.Moja mala.Čekaj jesam li ja to upravo rekao...Ma pričinjava mi se ...

Samo sam umoran s tim mislima legnem na krevet.

Sa mojim frizerom pronalazim odjelo i zaručnički prsten i na kraju vjenčanicu pošto je to svadbeni poklon mog oca.Majku nemam.Ustvari nikad je nisam upoznao.Otac je usvojio Kosem samo zbog javnosti.Nikad to nisam svazao ali tako je .To ke okrutno znam ali tako je sta ja mogu.

Kad smo sve to našli.Vanja mi je rekao da će s njim ići do mene i da će je o  sminkati i praviti frizuru.Jedva čekam da je vidim ustvari ne mogu dočekati taj trenutak.

Na veče joj pošaljem vjenčanicu prsten s porukom.Nadam se da će me svatiti.
Nekako sam zaspao i jos teze se probudio.Vanja me probudio.Ustvari njegova poruka koja je glasila.

"Brate ona je predivna ali ima dosta ptoblema s porodico..Ima puno masnica po tjelu.Jako mi je žao ali stvarno je predivna."

Molim ko je dirao moju malenu.

Novi početak s njimWhere stories live. Discover now