Ona te drži za ruku,
grli te kada idete ulicom,
ljubi svaki delić tvoga tela,
trudi se da ti ubrza disanje,
gleda te kao da si jedini koji postojiš na ovom svetu.
Ona radi sve da te učini srećnim.
Pa da li si onda srećan?
Da li si srećan dok je ljubiš
i kada osetis samo trenutnu strast,
ali ne i ljubav?
Ili kad se na silu smeješ njenim šalama,
ili kad ti se nasmeje u lice kada pričaš o onome što voliš uz reči da su to besmislice?
Ili kad shvatiš da nema moje zelene oči?
Ili kad te ne zapitkuje u sred noći o bitnosti života kao ja nekada?
Da li si srećan sto ja nisam na njenom mestu?
I da li si srećan sto si me izgubio?
