Prolazili smo hodnicima. Razmenjivali poglede za koje drugi nisu znali.
I mozda nikada nece saznati.
Slucajno bi me udario u rame samo da bi mi se izvinio i poklonio osmeh, a onda svako na svoju stranu.
Znas sta je najgore?
Ja sam padala na tebe. Sigurno i polako.
I tako jednog dana iz ormarica ispadne pero. Lastino pero.
Uz porukicu: I danas,posle skole,prati lastu. Molim te.
Pravila sam se da ne znam od koga je pred drugima dok sam samo cekala da cujem zvono.
Cim je zvonilo izjurim neprimetno napolje i sa perom u ruci nadjoh te iza skole na stepenicama.
Pogledao si me smedjim ocima i samo potapsao mesto pored sebe.
Naravno da sam sela.
Naravno da nas je tisina opet pozvala ka njoj.
Znas sta je smesno?
To pero se, posle svega, nalazi na polici u mojoj sobi.
ESTÁS LEYENDO
Legenda o Lasti
Historia CortaJeste li culi nekada za "Legendi o lasti"? Jer u mom gradu svako je zna. Njom se uspavljeju deca tmurne kisovite noci. A ta deca pamte. Jer se tako nesto ne sme zaboraviti. Niko ne zna kada ili kako je nastala ali na velikom belom zidu biblioteke u...
