Mario Mandzukic: SUDBINA

6

Mario: Gledaj, ne zelim odugovlaciti. Imat ces i imas ista prava na dijete kao i ja. Ti si majka, a ja otac. Ne cemo se svađati. Moramo biti slozni i to je to.

Ja: Slazem se, ali obecaj mi jedno.

Mario: Reci bilo sto.

Ja: Obecaj mi da mi neces oduzeti bebu kada se rodi.

Mario: Melani, sada sam ti objasnio i nema daljnje rasprave. Zajedno cemo odgajati to dijete. Snaci cemo se.

Ja: Dogovoreno.

Nakon naseg kratog, ali jasnog razgovora popili smo kavu. Razgovarali smo opcenito o zivotu. Ali ipak je on imao vise za pricat od mene.

Ja: A ako smijem pitati, gdje ti je djevojka?

Mario: Ivana je u svom stanu. Jesmo mi deset godina zajedno, ali ponekad smo i svatko u svome, bas kao sada. .

Ja: Ima veze sa ovom situacijom?

Mario: Pa lagao bih ti kada bi ti rekao da nema.

Ja: Oprosti.

Mario: Melani pa nisi ti kriva.
Nego, kada smo kod ljubavi hahaha imas ti decka?

Ja: Nemam, niti sam ga ikad imala.

Mario: Kako mislis nisi imala? Pa sigurno si imala nekakvoga.

Ja: Nisam imala nikada decka. Da odmah objasnim nikada nisam spavala sa deckom, a eto trudna sam. Zar ne koja ironija?

Mario: Bome je. A slobodno pitam sto je bilo ovo danas sa Pjacom?

Ja: Sto bi bilo? Pa  danas sam ga vidjela prvi puta.

Mario: Da, ali kada sam dosao iz svlacionice zezali su vas. Mislim ti se sviđa?

Ja: Kao osoba mi se sviđa, sada ga ne mogu procijeniti za dalje. A slobodno pitam el ima on djevojku?

Mario: Mislim da ima. Ne znam. Nismo bas o tome razgovarali. Mislim da se zove Marija i jako kratko su zajedno.

Ja: Aha, pa lijepo.

Nisam znala kako vise da zapocinjem razgovore pa sam rekla da moram ici. Mario je htio da ostanem, ali nisam htjela.

Ja: Mario i samo jos da ti kazem. Odnosno pitala bih te moze li nekako da barem jos neko vrijeme javnost za ovo ne zna?

Mario: Naravno.

Ja: Oke hvala. Idem, ajde bok vidimo se.

Mario: Ajde vidimo se i pazi kako vozis.

Otisla sam u auto i krenula kuci. No prije nego sam otisla iz Zagreba morala sam otici na neki rucak. Bas sam gladna.
Usla sam u neki otmjeni restoran i narucila sam hranu. Sjedim ja i odjednom cujem kako mi netko kaze bok.
Marko Pjaca !

Ja: Bok

Marko: sto ces ti ovdje?

Ja: Gladna sam pa sam dosla prije nego krenem kuci.

Marko: Ti se slobodno pridruzim? 

Ja : Da naravno.

Marko: Ste razgovarali Mario i ti? Znas bio je bas nervozan danas.

Ja: Jesmo i sve smo uspijeli rjesiti i dogovoriti.

Marko: Ajde super. Nego hoces li mi ispricati nesto o sebi?

Ja:Ma nemam ja bas neku zivotnu pricu. Imam 19 god, ime mi znas. Zivim na selu. Odavde sam udaljena 100 kilometara i to ti je to.

Marko: Vidis da ima nesto.

Ja: A ti?

Marko: Pa nista posebno. Imam 22 god, igram za Juventus i to je to.

Ja: Imas djevojku?

Marko: Imam, ali nisam siguran da je to ono nesto.

Ja: Pa zasto si onda s njom?

Marko: Ne znam. Bojim je se ostaviti jer prijeti da ce si nesto uciniti.

Ja: Bolesno. Bome ti nije lako.

Marko: Nije. A sto ce sada biti sa tobom i Mandzukicem?

Ja: Pa mi ne postojimo. Mi smo stranci koji ce imati zajednicko dijete. Uostalom ja imam 19 godina, a on 31. Sto bi se tu moglo dogoditi. .

Marko: Sve to stoji, ali nikada ne znas.

Ja: Te mogu jos nesto pitati?

U tom trenu je dosao konobar i donio mi hranu. Marko je također jeo za mojim stolom.

Marko: Pitaj.

Ja: Sto je bilo ono danas?

Marko: Koje?

Ja: A nema veze.

Marko: Mislis na ono kada si se okrenula, a ja sam te i dalje promatrao?

Ja: Da

Marko: Ne znam. Jednostavno sam to morao uciniti. Gledao sam u tebe, bila si tuzna. Nisam vjerovao da ti sa svojih 19 godina sve to prozivljavas.

Ja: Drago mi je da me razumijes.

Marko: Gledaj. Ako  ce ti ikada trebati kakva pomoc ili savjet tu sam. Mario mi je poput starijeg brata kojeg nisam imao. Kada je on sretan tada sam i ja.

Ja: Laknulo mi je. Znaci mogu racunati da imam prijatelj?

Marko: Naravno. Ipak, nosis mi necaka.

Ja: Hahahaah zvat ce te striko Marko.

Marko: Znas, bilo bi mi jakoo drago da se nesto dogodi između tebe i Maria. Ne volim onu njegovu Ivanu. Zapravo nitko ju ne voli. Cak mislim da ju ni Mario ne voli.

Ja: Ma sta ti je? Ne zanima ti on mene. Samo mi je stalo do bebe i to je to. Uostalom razlika između nas je 12 godina.

Marko: Ljubav ne poznaje godine.

Ja: Ma kakva ljubav?? Poznajemo se par dana. Ajde bolje promjeni temu.

Marko: Oke ali zapamti ovaj razgovor. Jednoga dana cu te podsjetiti na njega.

Nasmijala sam se i zavrsila sa jelom. Marko također. No rucak ne bi bio rucak da se Marko i ja nismo slikali i Marko je sliku objavio na instagramu. Prije toga me zapratio na instagramu. Oznacio me na instagramu i napisao " Lunch with this beautiful girl" i stavio je srce. Ubrzo su stizali komentari da tko sam, sto sam ja njemu, zasto sam sa njim..??? Ali i stiglo mi je punoo zahtjeva za pracenje. Među njima su se nasli zahtjevi od Kramarica, Mandzukica, Kalinica, Subasica, Jedvaja, Perisica, Roga, Corica, Lovrena, Rakitica i Benkovica.

Ja: Izgleda da mi druzenje sa tobom donosi popularnost.

Marko: Hm pa ipak sam ja Marko Pjaca.

Na to smo se dobro nasmijali i ustali smo od stola te krenuli prema automobilima.
Marko i ja smo se pozdravili. Zagrlio me i poljubio u obraz i ja sam mu tako uzvratila.
Usla sam u automobil i zaputila se kuci. Dosla sam kasno popodne i bila sam jakoo umoorna. Rekla sam svojima da je sve dobro proslo i da nisam imala razloga za brigu. Otusirala sam se, oprala zube i zavalila u krevet. Gledala sam jos tv, ali nisam vise mogla drzati oci otvorene.

Zaronila sam u san sa mirnocom, konacno nakon ovih par uzasno stresnih dana.