Mario Mandzukic: SUDBINA

18

6:00 sati je. Zvoni alarm na mobitelu. Mario ga naravno ne cuje, ali ne budem ga ni probudila odmah jer, ako ga sada probudim onda ne budem mogla u kupaonic. Ovako, ja cu prva to rijesiti, a on ce se morat zuriti.
Polagano ustajem iz kreveta i odlazim u kupaonicu. Obavljam jutarnju higijenu.
6:15 je. Odlazim do Maria u sobu cisto da ga upozorim da mora ustati. Da ne bi poslije rekao da ga nisam upozorila.

Ja: Ajde Mario, budi se.

Nista, spava covjek ko zaklan. Ma samo spavaj dragi. Barem ces se brzo spremati.
Odlazim u sobu, onu u kojoj sam prije spavala, i oblacim se. Koferi su spremni.
Strah me malo da ce nas novinari vidjeti. Od jucer su nemoguci. A jos kada primjete da sam trudna to ce biti prava nocna mora. A mozda u Hrvatskoj ne ce biti tako.
U 8:00 sati moramo biti na aeodromu, a ovaj jos spava. A dok se on spremi.
Idem ga jos probati buditi.

Ja: Mario??? Ustaj

Mario: Ahaa

Ja: Mario daajj!!

Mario: Pa ne smijemo, trudna si, ali drage volje bi ti dao.

Ja: Jako smijesno.

Mario: No no nemoj se odmah ljutiti.

Ja: A onda se ne ces ni ti ljutiti kada ti kazem da je 7:26.

Mario: Staaa?? Zasto me nisi probudila??

Ja: Pa budila sam te, ali ti jednostavno nisi htio ustati.

Mario: Aham.

Odjurio je u kupaonicu. Bio je samo u boksericama. Divan je. Ali presmijesan je dok se ovako na brzinu oblaci.

Mario: Evo, spreman sam.

Ja: Nisi

Mario: Pa sta??

Ja: Takav cees ici?

Mario: Da. Mislim znam da mi frizura nije onako sređena kao inace, ali nije ni losa.

Ja: Ti si glup.

Mario: Pa sta???

Ja: Pa ako ides u boksericama na aeodrom, ja onda nejdem s tobom.

Mario: Kak mislis?

Ja: Pa hlace nisi obukao !!! Samo majicu i patike !!

Skoro sam umrla od smijeha. Srecom brzo je obukao hlace i krenuli smo u 7:46.
Vozio je ko manijak. Stigli smo na vrijeme. Eh, naravno, nije sve glatko proslo. Vidjela sam kad smo krenuli da neki auto stalno ide za nama. I kada smo izasli iz automobila, odjednom je bila skupina novinara oko nas. Gurali su se. Bilo me je uzasnooo strah. Vikali su da koliko smo u vezi, a onda je odjeknulo " koliko ste trudni".
Samo sam blijedo pogledala Maria i on mi je kimnuo da idem samo naprijed, sto sam ucinila. Unutra su nas zaskocili njegovi fanovi, odnosno njegove obozavateljice, njih je bilo vise. Mene su gledale mrkim pogledom. Nismo mogli nikamo proci od toliko ljudi. Pa zivi uzass. Odjednom je bilo i unutra, u zracnoj luci, novinara. Gurali su kamere nama ispred nosa. Osjetila sam snazan udarac u glavu. Neki novinar me jako udario sa kamerom u glavu. Nije se ni ispricao. Mario je pobjesnio na njega, ali uspjela sam ga smiriti. Zauatavljali su nas. Pocela sam se vidno tresti. Mislila sam da cu se svaki tren srusiti. Srecom, usli smo u avion i sjeli.

Mario: Si dobro?

Ja sam se i dalje tresla i trazila sam one tablete u torbi koje mi je doktor dao.

Mario: Melani, kako si?

Ja: Di je voda?

Mario: Tu ispred tebe.

Uzela sam jednu tabletu i gutljaj vode.

Mario: Si dobroo????

Ja: Aha

Mario: Oprosti. Nisam znao da ce nas ovo cekati .

Ja: Ma nisi ti kriv.

Mario: Moram nabaviti jos zastitara.

Ja: I sta? Cijeli zivot ce uz mene hodati zastitari? Ne mogu ja to.

Mario: Sta bi to trebalo znaciti?

Ja: Nista, samo kazem. Daj pusti me sada da se malo smirim.

Okrenula sam Mariu leđa i zaklopila oci.
Nisam mu rekla, ali ako ce se ovakav pritisak stalno nastavljati ja ne cu izdrazati. Znam, ako nekoga volis onda sve izdrzis za njega. Ali ja ne budem i ne mislim riskirati zivot svoga sina i sebe zbog svega toga.

U Hrvatsku smo stigli zacas. Barem se meni tako cinilo. Bilo je novinara, ali nije takva strka nastala kao u Italiji. Sjeli smo u Mario automobil koji nas je cekao u zracnoj luci i krenuli prema stanu. Nisam ni rijec progovorila. Jos sam bila isprepadana. Pa mislim, doslovno su nas napali.

Mario: Sta sad sam ja kriv?

Ja: Nisam to rekla. Zasto bi bio ti kriv?

Mario: Sutis jos od Italije??? Pa sta nakon svakog naleta novinara mi cemo sutjeti jedno od drugoga??

Ja: Mario pa nisam....

Mario: Ma nisi vraga. Sta sam ti ja neka igracka??

Ja: Mario nemoj.

Mario: Ma sta nemoj??? Ponasas se ko dijete. Pa normalno imas 19 godina sta sam mogao i ocekivati??

Ja: Bezobrazan si!!!

Mario: Ja sam bezobrazan??? Pa ti sutis od mene!!!

Ja: Pa ne sutim od tebe. Ne ljutim se na tebe, nemam razlogaa.

Mario: Ma da. Nemoj mi sada tu price prodavati.

Ja: Daj prekini!!! Rekla sam ti da se ne ljutim. Dobro sta ti je??

Mario: Nego sta je???

Ja: Boli me !!!! Ti sada jasno.

Mario: Sta??

Ja: Nije mi dobro. Jos od Italije imam osjecaj da cu se srusiti. Mucno mi je i boli me trbuh.

Mario: Zasto nisi odmah rekla?? Idemo na hitnu.

Ja: Ne treba. Trebalo je prestati, pa popila sam tablete.

Mario: Idemo na hitnu ! Ne zelim da ti se nesto dogodi  ni tebi ni nasem sinu.

Mario je luđacki vozio. Ja sam vec gubila svijest. Nisam pala u nesvijest, ali nisam ni mogla vise biti pri svijesti.