Mario Mandzukic: SUDBINA

10

Osjecam da mi je glava na necijim prsima. Osjecam.neciji dah. Otvaram oci i vidim kroz prozor da je dan. Pogledam malo bolje i vidim da mi je glava na prsima Maria. On i dalje spava. Vjerovatno je umoran. Ustajem se i uzimam mobitel u ruke.
15:00 sati je. Dobro, pa nismo bas dugoo spavali. Vidim i Mario se budi.

Mario: Kada si ti ustala?

Ja: Evo bas sada

Mario: Si se odmorila

Ja: Da, bas mi je godilo odrijemati

Mario: Joj i meni isto.

Mario se ustao i otisao u kupaonicu. Kada je izasao krenuli smo dolje. Bilo je i malo dosadno. Ipak, nije to Zagreb.

Ja: Ti je jako dosadno?

Mario: Ne, godi mi mir. A gdje su tvoji?

Ja: Pa posto je 15:00 sati onda su vani. Hrane zivotinje.

Mario: Aha

Ja: Hoces nesto popiti?

Mario: Ajde moze

Ja: Sto?

Mario: A sto imas?

Ja: Coca  colu, gusti sok od breskve, pivo, vino, neki sok od grozda..

Mario: Moze coca cola

Otisla sam u kuhinju i uzela sok. Donesla sam Mariu i culi smo da je netko dosao. Bio je to Ivan.

Mario: Sta sada?

Ja: On te smije vidjeti.

Mario: Dobro

Otisla sam van pred Ivana.

Ja: Book

Ivan: Ljube moja

Zagrlili smo se.

Ivan: Sto imate novi auto?

Ja: Pa ne vidis da je ZG registracija.

Ivan: Joj da, a onda je netko kod vas.

Ja: Da. Ajde odi u kucu.

Usli smo u kucu, kada je Ivan vidio Maria skoro mu je donja vilica celjusti pala.

Ivan: Zezas me

Mario: Hahahahaha ne.

Ivan i Mario su se rukovali, a Ivan je meni odmah uputio pogled wtf?
Morala sam se nasmijati jer je bilo presmijesno.

Ja: Idemo gore u dnevni boravak.

Posli su za mnom i kada smo se popeli sjeli su na kauc. Ivan, naravno, se odmah zavalio u svoju fotelju.

Ivan: Sta se ovdje događa, ako smijem znati?

Mario: Smijes posto si Melanin prijatelj, ali ne smijes nikome reci.

Ivan: A vidim da me ne poznajes. Melani zna da ne budem nikome nista rekao.

Mario: Pa moze ti negdje izletjeti. Zato sam ti rekao.

Ivan: Znam ja drzati jezik za zubima.

Ja: Dobro decki. Sta se prepucavate. Reci cu ti, a ti neces to nikome reci i to je to.

Ispricala sam Ivanu svee. Blenuo je u mene. Nije bio opce svjestan sto sam mu ispricala.

Ivan: Trudna?? S obim ovdje?

Ja: Da.

Ivan: Bas sam u soku.

Ja: I ja sam bila.

Ivan nakon te vijesti nije dugo ostao. Bio je sokiran. Cak i zbunjen.

Ja: Mario, pricekaj me idem Ivana ispratiti.

Mario: Oke

Mario P.O.V.

Tko je ovaj? Sta si on umislja? A vidi se da je Melani stvarno stalo do njega. Stalno imaju te neke svoje poglede. Poznaju se u dusu. Bas me taj lik zivcira. Uostalom, sta ona ima toliko oko njega skakati?? Tako si je sa njime dobra.
Joj Mario, a sto tebe briga???
Moram razgovarati sa njom o preseljenju. Zelim da krene veceras sa mnom za Zagreb.
Ne znam sto mi se dogodilo, ali od kada je ta djevojka usla u moj zivot sve je drugacije. Ja sam drugaciji. Moram prestati o njoj razmisljati. Pa poznam ju tek par dana, a stalno mi je u glavi, ako ne i u srcu.
Ne, ja imam djevojku. Uostalom Melni ima 19 godina.
Evo je, ulazi u dnevni. O Boze, kako je lijepa. Ima velike plave oci. Nadam se da ce nam sin imati takve oci. Tako je krhka.

Ja: Mariooo??

Mario: Ha?

Ja: opet si se zamislio?

Mario: Hahahahaha oprosti, jesam.

Ja: O cemu?

Mario: Ooo..pa..hm. O tome da li ces pristati ici sa mnom u Zagreb.

Ja: Kad??

Mario: Veceras.

Ja: Molim? Tako brzo? Samo da se spakiram i preselim k tebi?

Mario: Da. Gledaj tvoji znaju. Bili su sa mnom kada smo doktor i ja o tome razgovarali. Oni se isto slazu. Ako ne zelis to zbog sebe ucini to zbog bebe.

Ja: Ali sve je tako brzo. Kako cu ja bez svojih?

Mario: Dolazit ces ovdje. Ne mislim te zatociti u Zagrebu.

Ja: Ma znam. Uf. Dobro.

Mario: Molim?

Ja: Dobro si cuo. Preselit cu se k tebi.

Otisla sam do obitelji i rekla im sto sam odlucila. Bili su malo tuzni, ali rekli su da mi je tako najbolje i da znaju da sam u sigurnim rukama. To sam znala i ja. Otisla sam se u sobu spakirati.
Spakirala sam dva kofera i jednu manju torbu. Uzela sam si jos neke sitnice. Mario je odnio stvari u automobil, a ja sam ostala sa mamom. Nesto me je trebala.

Mama: Melani, cuvaj se. I nemoj se zaboraviti javljati.

Ja: Budem. Naravno da cu se javljati.

Mama: Mogu te nesto pitati?

Ja: Da

Mama: Ima li sto između tebe i Maria?

Ja: Haha ne od kuda ti to?

Mama: Ima takav pogled...

Ja: Mama, oprosti sto te prekidam, ali on inace tako ljutito izgleda i ozbiljno.

Mama: Ima pogled samo za tebe. To sam ti htjela reci. Molim te zapamti sto cu ti sada reci. Mario je divan i dam se kladiti da ce biti nesto između vas. Gajite neke osjecaje jedno prema drugome. Znam sto ces reci, razlika u godinama. Ali, ako je on tvoja ljubav nemoj to propustiti. Uostalom, mozda se je ovo sve trebalo dogoditi da bi se vi upoznali i bili zajedno. Sudbina.

Ja: Mama ja ne razmisljam o njemu. Pa on je poznati nogometas i on ce biti sa mnom?? Pa ima on djevojku sa kojom je vec 10 godina. Jedino sto nas veze i vezat ce je nas sin i to je to.

Ustala sam se i zagrlila sam mamu. Izasla sam iz kuce i pozdravila sam se sa svima i usla u automobil. Krenuli smo. Mahala sam svojima sve dok mi nisu nestali iz vidnog polja. Krnula sam u zivot sa strancem, ne znam, ceka li me borba ili mir. Stalno razmisljam o onome sto je mama rekla, ali to isto je i Marko rekao. Zar je moguce da cu biti sa Mariom? Ma ne.

Mario: Melani?? Sada si ti zamisljena.

Ja: Da. Oprosti.

Mario: Razumijem te, ali nemoj se brinuti.

Primio me za ruku i pogledi su nam se sreli. Brzo je odmaknuo pogled jer je moramo prema cesti gledat, ali i dalje me je drzao za ruku.

Zar je moguce??