Mario Mandzukic: SUDBINA

8

On je stvarno tu. Jos ne mogu skroz otvoriti oci. Vidim da je Mario zanrinut. Ima vrlo ozbiljno lice. Boze, kako su mu oci necitljive. Nikako ne mogu nista iz njih saznati.
Nemiran je, zalostan, ali zar ima razloga??

Ja: Beba??? O Boze, zar se nesto dogodilo mojoj bebi???
(Odmah su mi suze krenule na oci, bila sam shrvana)

Mario: Melani, smiri se. Sve je u redu. I beba i ti ste u redu.

Ja: Zasto onda tako izgledaa zabrinuto?

Mario: Moglo vam se nesto dogoditi. Ne bi bila tu da ti ja nisam rekao za clanak.

Ja: Mario nemoj sebe kriviti. Saznala bi ja to prije i poslje. Znas iako sam sa sela imam i ja internet, mobitel, tablet, laptop.

Mario: Hahahahaha ma znam...bitno da ste dobro

Stigla je doktorica. Ozbiljna je i vidi se da je profesionalna. Ali cudno mi je da ss tako ponasa jer u ovoj bolnici se svi ponasaju neprofesionalno. A i ja se cudim. Pa Mario je tu. Sigurno cijela bolnica zna za to, pa se oni tako ljubazno i ponasaju. Inace ovo je jedna od najgorih bolnica u Hrvatskoj.
Doktorica je rekla da ce obaviti ultrazvuk. Mario je pitao da li moze prisustvovat, a ona mu je odgovorila da moze. Cak je bilo i upucavanja s njezine strane. No nije me opce briga. Niegova stvar. Ne tice me se on vec moja bebica.

Doktorica: Molim vas da podignete majicu.

Nakon sto sam podigla majicu stavila mi je gel i krenula je sa  ultrazvukom.

Doktorica: Vidite ovu mrvicu ovdje.

Mario: Da

Ja: Da

Doktorica: To je vasa beba

Ja: Tako je sitna.

Mario: O Boze kako je slatka

Doktorica: koliko ste trudni?

Ja: Za tjedan dana ce biti tri mjeseca.

Doktorica: Aha. Zelite li cuti otkucaje srca?

Odgovorili smo potvrdno. Doktorica je tamo stisnula i okrenula neki gumb i odjednom smo culi otkucaje nase bebe. Tako je snazno i brzo kucalo. Okrenula sam se prema Mariu i vidjela sam kako je obrisao suzu. Onda je i meni krenula suza. Mario me je primio za ruku i rekao: "od sada vas ja cuvam". Nisam ni shvatila zasto je to rekao, ni sto je htio reci time jer sam bila zaokupljena bebom.

Doktorica: Sada vam mogu reci i spol.

Ja: Pa zar nije rano?

Doktorica: Nije. Sada imamo aparate koji mogu vrlo rano otkriti spol djeteta. Zelite li ga znati?

Ja: Da, naravno ako Mario ti to zelis.

Mario: Da zelim.

Doktorica: Evo samo trenutak.
Cestitam dobit cete djecaka.
Mozete obrisati gel, a ja vam idem napisati otpusno pismo koje cete na izlasku iz bolnice podici. Jos jednom cestitam.

Mario: Dobit cemo sina.

Ja: Isuse, ne mogu vjerovat. Bit cu mama djecaka.

Mario i ja smo bili tako uzbuđeni, sretni. Djelili smo istu srecu, a nismo se ni poznavali kako treba.
Toliko uzbuđenja u jednome danu. Nakon nase neizmjerne srece i kada smo dosli k sebi obula sam patike i sisla s kreveta i krenuli van iz sobe. Ispred su bili mama i tata. Jako su bili zabrinuti.

Tata: I? Da li je sve u redu?

Ja: Ne brini tata. Sve je savrseno.

Mama: Pa zasto ste tako dugo bili unutra?