Vatreni dodir

1

Teodora je isla putem  iz vocnjaka sa punom korpom jabuka,uzivala je u toploti suncevih zraka vec kasnog leta,zastala je i uzbrala jabuku okrenuci je lagano i proucavajuci njenu teksturu  i diveci se.Spustila ju je u korpu  prisecajuci se rasprave svojih roditelja koju je cula predhodne noci..

-"Ne moze ici ceo dan sa tobom po selu,posecivati svacije kuce biti sa neuglednim ljudima,treba da mi pomaze u kuci da uci sutra ce imati svoju porodicuu"

-"Zoro po nekad mi se cini da nasa devojcica nije odredjena za zivot koji joj ti nameces.Tek joj je sesnaest vec je verena,u redu Milan je pametan momak,svi ga vole.Ali ona je  puna zivota spremna da uci,da upoznaje nove stvari ljude.Ali ne verujem da ce se to desiti ako Milan ostane na ocevoj zemlji"

-"da joj ti Mitke ne punis glavu tim glupostima sve bi bilo u redu,ovako nikada nece biti zadovoljna svojom sudbinom,po nekad mi se cini da pokusavas od nje da napravis muskraca,da sve osobine koje nisi mogao preneti na Mitu pokusavas usaditi Teodori.

-"znam da ce joj Milan biti dobar muz u to ne sumljam,poznaju se od malena"

-"njena duznost je da bude dobra majka i zena i nista drugo,osim toga Milan je iz dobre porodice kakva nam i prilici"

Teodora  je oduvek volela provoditi vreme sa ocem,raditi zajedno sa njim,u stvari njoj je bilo samo vazno da je uz oca nikada nije razumela zasto je to toliko smetalo njenoj majci,ona nije poput drugih devojaka i nikada nece biti ona je Gazda Mitketova cerka,njoj nema ravne.

Dok se priblizavala kuci cuo se zvuk prigusenih muskih glasova.Zamislila ih je kako sebe i raspravljaju se na celu sedi njen otac sve pazljivo slusajuci ih.Dok strine i tetke zajedno sa majko sede u drugom delu sobe i tiho posmatraju.Pretezno su se ovakvi sastanci odtrzavali jednom u nekoliko meseci ovih dana su bili cesti.Cula je glasine od seoskih brbljivica da su primeceni vojnicki odredi u blizini zbog cega je selo bilo u strahu i agoniji.Cak i danas u vocnjku kada je planirala da se odmori od svega i opusti se razmisljajuci,provela je u strapnjih zbog tih traceva.Bacila je pogled po dovristu bilo je tu samo par sluskinja.Sedeci u basti volela je da posmatra trgovce koji bi prolazili kroz njihovo selo,cesto je volela da se iskrade i kupi nesto od stranih trgovoca kako bi mogla da oseti miris strane zemlje.Bila je radoznala tako je potajno naucila italijanski.

Njihova kuca bila je najveca sto je prestavljalo status njenog oca,cesto je nedeljom posmatrala je  ljude kako u svojim najboljim odelima idu u crkvu,koja je bila centar sela gde su se svi svake nedelje okupljali spremni na pokajanje.

Iz kuce su istracale devojke smejuci se veselo,Teodora ih je pogledala,nekada je bas ovako bilo ona i njene sestre,sada su obe udate,ona je ostala tatino mezimce.Sada se decija igra i smeh cula sama prilikom porodicnoh okupljanja.Divila se decijoj zanesenoscu,slobodi,smehu.

Nocu ponekad ocekujuci da joj san dodje,razmiljala je.Volela je Milana,uprkos tome osecala se kao da je primorana da stupi u brak sa njim.Otac ju je voleo ceni njeno umece i vestine ali kada je brak bio u pitanju bio je nepodnosljiv govorio je da nece naci boljeg coveka koji ce je toliko voleti.

Dok je gledala rodjake shvatila je da im zavidi sve bi dala za malo odmora bez kontorle pravila.

-od kada su ove?

Upita sluškinju

-od ručka

Teodora je ustala i podigla korpu i ušla u kuću.
Nekoliko trenutaka joj je trebalo da se navikne na pomracinu i na smrad duvana,postepeno je uspela da razazna muškarce koju su sedeli za stolom.Otac ne sedeo na celu stola glave nakrivljene u stranu i slušao.
Sa njegove desne strane sedeo je Milan.Teodora je poznavala Milana od Malena i sa radošću se secala njihovih decijih dogovdovsina.
Namigunio joj je stidljivo se osmehnula.Srce joj je zaigralo.