Vatreni dodir

5

Ma koliko i nije volela život sa haremskim devojkama Teodori je sada nedostajao nije joj se dopadao konak Sinan pasa bio je tako hladan,pasina sestra ju se stalno posmatrala i  udeljivala neprijateljske i ubitačne poglede.Da je pogled mogao da ubije Teodora bi vec odavno bila mrtva.
Trudila se izbjegavati je ali to nije bilo moguće sa obzirom na to koliko je Sultanija Humasah bila vesela i razgrana.Skoro ceo dan je prošao a nije videla sultana,o proteklom noći o kojoj je razmišljala do jutra sada i nije imala vremena razmišljati Humasah joj je zaokpula misli morala joj ke biti u potpunosti poscena.
-Teodora

-izvolite Sultanijo

Djevojčica ju je uzela za ruku

-obećaj mi  da ćeš uvek biti samom i da ce mo se stalno igrati zajedno.

Teodora joj je poljubila ruku i nježno pomilovala po obrazu.

-obećavam

Nije slagala,stvarno je zavoljela to dete,bilo ja tako nevino neiskvareni,veselo.Teodora se nadala da se nikada neće upoznati sa neprilikama ovog sveta.
Ako ona nije srecna bar neko jeste.U ostalom ima li sta lespe od decijeg smeha.Kada vidi to srecno i nasmajano lice zaboravi na sve.

-ispricaces mi pricu

-da Sultanija koju želite

Devojica se osmehnula i stavila prst na obraz zamiliv si se.

Tada su došla dva stražara sa jednom kalfom,uzeli su Teodoru pod ruku koja ih je zbunjeno pogledala.

-kuda je vodite

Oni su samo pogledali u dvojicu naklonili se o odveli Teodoru.

Devojčica je uzela sluškinju za ruku

-sta se dešava

-ne znam sultanijo

-gde je ostila Teodora

-vratnice se brzo,dodjite vremena je za veceru

Humasah je prekristila ruke

-ne želim

Otrčala je kroz vrt dok je sluškinja trcala za njom pokušavajući da je stigne

-sultanijo.

Straza je bacila Teodoru u tamnicu

-sta se dešava zašto sam ja ovde

Kalfa ju je pogledala

-ti bi ti trebala bolje znati

-Sultanija me čeka,pustite me

-to se dešava sa onima koji kradu

-kradu

Teodora ju zbunjeno ponovila

-nisam nista ukrala pustite me

Kalfa je ostila ostvaljuci uplakanu Teodoru samu.Skupila se u cosak plakajuci,svuda oko nje je bila prljavstina, trzala se na svaki sum,nije  volela mrak,bojala je.
Mogla se zakleti u bilo sto da nije ukrala nista.Nikada joj na pamet nije bilo ukrasti,znala je da je to greh,učena je da ne uzima nista bez dozvole ili sto propada drugome.
Vrisnula je ugleaav si misa.
U sebi molila i preklinjala boga da je uzme da je ne pati vise,pitala se sta je toliko zgresila da je toliko muci.

Humasah je sedela u odaja odbijajući da večera

-Sultanija sigurno ste gladni.

-neću da jedem dok Teodora ne dodje

Preskrtila je ruke i udarila nogom od pod

-odmah,naredjum vam

-Sultanija