3

366 18 22
                                    

Teodora je ušla u kočiju za muškarcem.Skupila se u cosku plakajuci dok ju je on posmatrao, nije mogla proceniti da li je sazaljeva,da li mu se gadi,kao da je imao zastor preko očiju iza koga je sevala samo lukavost...

Ono sto Teodora nije mogla primetiti kod ovog muškarca srednjih godina  ili ako se u opste mogao  nazvati muškarcem jeste sreće,napokon je ponašao djevojku koja je ispunila ocekinjava koja je dostojna ući u harem velikog sultana u poslanje vreme nije uspeo naci niti jednu devojku na pijaci ni danas nije očekivao da ce ista naci ali posrecilo mu se,pronašao je Teodoru kao i jos tri devojke kojima i nije bio toliko zadovoljan.Ali novih robinja je uvek tebalo posebno od kada je Mihrimah protjerala nekolicinu devojaka zbog svadje i nediscipline.

-Molim vas pusti te me ovo je greška

Zumbul je samo odmhanuo glavom ne razmejuci o čemu devojka prica ali kao da je to i bilo važno.

Vrlo brzo su dosli u palatu Zumbul ju je uzeo za ruku i povukao iz kocije,dvojica aga  išli su za njim i vodili vezena devojke.

Teodora je gledala oko sebe,nikada se nije našla na ovakvom mestu,kuća njenog oca koji je smatrala raskošnom je naspram ovoga bila popu staje.Beli merem krasi,svileni paravani bili su posvuda,prolazili su uskim hodnicima,velika vrata su se otvorila ušli su u prostoruju punu devojka,koje su bile posvuda sedele da jastucima i divanima,pjevale,plesale,neke od njih su  gledala radoznalo u devojke koje su pristigle sa sprata na kome su boravile miljenice,ponosne i uobrazene zbog svoga polozaja.,podsmevajuci se obicni m robinjama i tek pristiglim djevojkama,mrsteci se na njihovu prljavštinu i uplašena lica.
Teodora nikada nije vidjela ovoliko žene na jednom mestu,ukrašenih rubinima zaltom,obučene u najbolju svilu i kadifu,mirisljave.
Postidela se zbog svoga izgleda,uvek je smatrala da od nje nema ljepše,da je niko nije dostojan,ali pogledavši si te devojke pa sebe sada,samo joj je ostalo da pogne glavi da cuti.
Kada bi rekla da nije uplašena slagala bi,bojala se kao nikada u životu nije znala gde se nalazi,ko su ljudi koji je okružuju,sta je sa njenom porodicom da li su zivi,Milan sta je sa njim.
Do pre nekoliko dana očekivala je odluku o vjenčanju sa Milanom,njihov zajednički život a sada.Zaklopila je oči kako bi zadržala suze nije željela pružiti to zadovljstvo svim tim ženama da vide njene suze,ne sada dovoljno je ponizene.

Tada je pred njih stala jedna zene, Teodoru je mnogo podsjećala na stariju sestru Lence,obratila im se na srpskom sto ju je jos više iznenadilo,tada je saznalo da su i tri devojke koje su dovedene sa njom iz okolnih sela.

-Dobro dosle devojke

-ovo je greška ja sam verene,molim vas pustitme me

Žena joj je prišla i uhvatila za bradu zagledala se u njene oči

-što pre zaboraviš svoj prošli život to bolje za sebe

-gde smo mi kakvo je ovo nešto

-ovo je raj na zemlji,centar sveta prstonica Osmanskog carstva,harem velikog sultana Mehmeta.
Sve zavisi od vas ovo nešto može biti vas raj ali i pakao.Ja sam Dzenet kalfa od sada sam zadužena za vas kao i za sve devojke ovde

Pogledala je u Zumbula koji joj se vestacki osmehnuo

-Dzenet kalfa

-Zumbul aga odvedite ih u hamam neka se okupaju,neke ih vodarice pregledaju,ne mogu ovakve pred Fariye Hatun.

On je samo klimnuo glavom i pokazao pomoćnim kalfama da povedu devojke i oštro pogledao dzarije koje su kikotale i dosptaval.

Katarina nije mogla da vjeruje ona u haremu,željela je svoju kuću,roditelje Milana,željela je slobodu koju ove nikada neće imati.

Pitala se da li se tako osjećaju i ostale devojke, da li i njima nedostaju kuca porodica.Cutkeci su se kupala,izgubljene u svojim mislima..
Topla para bila je posvuda,dok je  vruća voda milovala njihova tele,mirisna ulja nanaosila su na njihova tele,kako bi se  opustile kako bi rane ili podrice zarasle,koza postala mekana poput pamuka.
Dok su joj nanosili meleme na telo Teodora je pokušala da skrene svoje misli i usmjeri pažnju na šare kojima je bio ukrašen hamam,skoro pa se izgubila u  tim šarama,pitala se sta sada kako sada..nije znala sta ce biti sa njom.

Vatreni dodir Where stories live. Discover now