Vatreni dodir

2

Mehmet je sedeo na prestolu u svome satoru iscrpljen i umoran od borbe,neprijatelj se povukao pobegli su kao kukavice,nije zeleo odustani,nije smeo obeceo je sebi,ocu da ce nastaviti osvajanja gde je on stao,prosiriti carstvo dokazati neprijateljima da je dostojan Osmanskog prestola.Veceras ce okontaci bitku izacice kao pobednik,krenuce ka prestonici gde ga ceka njegova porodica ili bar sta je od nje ostalo.

Poslednje pripreme za konacnu bitku su se obavljale,Mehmed je osluskivao dovikivanja vojnih staresina,u vazduhu se osecla smrt letela je iznad svih njih iscekujuci zeljno priliku da uzme nekoga sebi,povuce ga u vecnu tamu.Tezak vazduh mesavina uzegle krvi,znoja i kasnih letnijih suncevh zaraka doprinosili su nelagodni saznanju da je smrt blizu,da nikada vise nece videti svoje prodice,decu zagrliti ih osetiti njihov miris gledati kako rastu.Da ce izgubiti svoj zivot na ovom polju za sultana i Osmansko carstvo,sto je velika cast,ali takodje su znali da se njhivo junastvo nece pamtiti do veka bice brzo zaboravljeni,neki on njih nece imati cak ni svoj grob ostace da leze na toj crnoj zemlji trunuci dok se ne sravne sa njom ili ih zivotinje ne rastrgaju.

Mehemet se pitao da li je njegov  otac nosio  u sebi ovakvu teskobu za vreme borbi,osecao  ledeni dah smrti na svome vratu,kako ga doziva vuce sebi,zeljno isecekuje.Mnogo puta je bio prisutan prilikom borbi sa Sulejmanom,uvek je bio miraan dostojanstven,zeljan pobede i neprijateljske krvi,pitao se da li samo on oseca ovu teskobu ili je Sulejman samo dobro znao sakirti  je od drugih .Nije se Mehmet bojao naprotiv bio je zedan krvi,moci da dokaze,da on nije jagnje koje je doslo na presto posle velikog lava,da je dostojan svoga mesta i polozaja,da ce jednog dana dostici ostavajanja svoga oca i predaka postati veliki osvajac poput njih.

Nisu to bile puste zelje i snovi koje ce se mozda ostvariti,svi su znali da ce Mehmet biti i vise nego dobar sultan, nije proslo ni pet meseci kako je na vlasti a vec je krenuo u pohod,uvek se izdvajao od svoje brace,bio je miljenk svoga oca,najblizi njegovom srcu,mnogi su mislili da je ga je rodila sultanova najdraza zena,ali istina je bila drugacija  Mehmet je dosta slicio Sulejmanu po prirodi,po nekad ga je jako podsecao i na pokojnog oca,samim tim Mehmet i nije bio omiljeni princ od pocetka se pravila razlika izmednju njega i Mustafe,mnogi veziri,janjcari vise su uvazavali Mustafu imaao je podrsku i ljubav Ibrahim pasa sto Mehmet nikada nije zbog neprijateljsta njegove majke i pasa.

Nasuprot Ibrahim pasi,rivalstvu njihovih majki Mustafa i Mehmet su imali dobre odnose do poslednjeg trenutka,Mustafine smrti.

Ambicije Mustafine majke odvele su Mustafu u smrt,ljubav janjicaja i pasa odvela ga je u smrt.Sulejman je uvideo ambicju,tu ljubav i odlcuio ubiti svoga prvenca,mnogi su osudjivali Sulejmana,Mehmet nije znao je ono sto mnogi nisu razumeo je ono sto drugi nisu.Niko osim njega i njegove majke nije znao kako je u svari bilo sulejmanu sa koliko bola i tuge se mucio,grize savesti koja ga je izjedala.Ali i to je bila jedna od odluka koju je sultan morao doneti stavljajuci po stranu svoju ljubav i osecanja,zbog toga se divio svome ocu,tolikoj snazi i uzdrzanosti.

Znao je Mehmet dobro da je njegova majka imala dosta udela u smrti njegovom starijeg brata,znala je reci da bi sve bilo drugacije da je Mustafa  bio njen sin ili da su bili u dobrim odnosima.Ona je samo pokusavala zastititi njega i njegovu bracu,samo nije izabrala najbolji nacin,dobro je poznavla svoju supravnicu Mustafa je uvek tvrdio kada bi dosao na presto da bi svoju bracu ostavio na zivotu sto je bilo i tacno,ali Hurem nije zelala rizikovati znala je koliki uticaj na njega ima njegova majka.

Nedugo posle Mustafine smrti i Dzhangir je naspustio ovaj svet,ta bolest ga je godinama mucila,nosio je majkine i oceve grehe na svojim plecima,Mustafina smrt ja bila kobna za njega,povukla ga je u postelju mesecima mucila dok mu nije uzela dusu.Od malena se mucio stide svoje mane nedostatka,gadio drugim ljudima po nekad bio i grub i ako Mehmet tu grupost nikada nije uzimao da nesto veliko znao je da ta grubost dolazi iz bola,ceznje da bude kao i svi ostali,za njega je njegov brat bio samo nezno bice,koja je neizmerno voleo.