Kada sam ušla u sobu ugledala sam nepoznatog, frčkavog dečka.
"Amm...Jel ovo soba br.69?" - upitala sam ga nadajući se da sam pogriješila sobu.
On se samo nasmješio i rekao:
"Je."
"Mislim da su mi dali pogrešnu sobu..." - rekla sam zbunjeno.
"Jesi ti Noelle Hudson?" - pitao me pokazavši prstom prema meni
"Mmh..." - promrmljala sam pomalo bojažljivo.
" OD KUD ON ZNA MOJE IME?!?" - vikala sam u sebi.
Istina, jaako je zgodan, a to je i bio najveći razlog zbog kojeg me ta činjenica plašila.
"Hallo!" - rekao je mahnuvši mi rukom ispred lica.
"Ha?" - upitala sam onako mutavo u sebi mislivši: Nella retard si!
"Ako si ti Noelle na pravom si mjestu. Ovdje piše moje i tvoje ime." - rekao je rukom pokazavši na papir koji je visio na zidu.
"Bi li to trebalo značit' da ću ja sada morati spavati u sobi sa nepoznatim dečkom koji je u pubertetu i hormoni mu divljaju?!!? Grr...- prošla me jeza.
A od svega je najgora ta činjenica da dečki u njegovim godinama što se tiče cura ne razmišljaju glavom...Ma znate..."
Kada sam se iz misli vratila u stvarni svijet pogledala sam na papir na kojem je pisalo:
Noelle Hudson 16
Harry Styles 18
"Ima 18?!" - Svakim novim saznanjem o ovom putovanju sve više sam se plašila...
"Znači...u sobi broj 69 sam, sama sa dečkom koji ima 18 godina...A kreveti gotovo da su spojeni!! Tata!"...
No što je tu je...Možda na kraju ne bude onako grozno kao što sam zamislila...Možda.
"Ja sam Harry." - rekao je i pružio mi ruku u znak upoznavanja.
"Noelle..." - rekla sam i ja svoje ime primivši njegovu ruku.
"Zašto si tako zbunjena, sigurno si već 100 puta bila na ovom brodu." - rekao je raspakiravavši svoj kofer.
Pokraj kofera stajala je gitara...
"Svira gitaru?" pomislila sam u sebi.
"Ne nisam, zašto to misliš?" - rekla sam zbunjeno.
"Pa tvoji starci su očito vlasnici ovog broda kad se zove Noelle?" - neznam jeli to bilo pitanje ili izjava ali ja sam rekla:
"Aha to. Ja sam slučajno ovdje. Nisu moji roditelji vlasnici..."
"Aha...Ok..." - rekao je onako kao da mi ne vjeruje i nastavio raspakiravati kofer.
"Amm...Mi ćemo zaista biti sami u sobi...?" - upitala sam nadajući se da neću ponovo ispasti ko' prava glupača.
"Da." - rekao je uz smiješak.
"Aha..." - promrmljala sam i krenula do svog kreveta koji je bio već sam spomenula opako blizu njegovom.
Radila sam lagane ukočene pokrete. Nekako mi nije bilo drago što sam u sobi sama sa dečkom...
"Ne boj se mala, ne grizem...Osim ako to ne želiš." - rekao je i podrugljivo se nasmješio.
"U 13 sati moramo doći na sjevernu palubu, upoznat kapetana i njegovu ženu. Odnosno vlasnike broda. Vjetovatno će brbljati nešto bez veze." - rekao je.
"Mmh..." - promrmljala sam i nastavila raspakiravati kofer.
