Minjina predaja-završena☑️

II poglavlje

-Izvinite momci moram muziku da odvedem gore. Žao mi je momci, imate piće na račun kuće.

Gledam u Dragčeta, konobara u mojoj omiljenoj kafani i pitam se da nije čovek prso? Pa ko još nama odvodi muziku. Šapnu nešto pevaču i oni ladno krenuše uz stepenice. Ne verujem.

-Alo Drakče, pa nećemo brate tako. Vraćaj muziku.

-Nešo izvini al moraju gore. Imamo još gostiju.

-Kakvi bre gosti? Pola zarade mesečno vam je od nas četvorice a ti me sad jebeš da nema muzike. Vraćaj to odmah.

Besnim već, jesam pijan al niko od mene budalu da pravi neće. Dobar bakšiš nam je muzika već uzela a ni pola još nije zaslužila. Bunimo se i ja i ortaci al muzkanti se već popeli na sprat. E pa nećete majci, ustanemo i krenemo prema stepenicama kad izleteše konobari ispred nas.

-Ej momci, polako ne možete gore.

-Klinac moj ne možemo, znaš li muko kom braniš da ide gore? Sad ću gazdu da ti zovem mamlazu jedan -viče Miloš kao blesav a konobari mu se keze u facu.

-Zovite slobodno- uz osmeh će Drakče.

Ma mamicu mu njegovu, kao da nas ne poznaje, koliko puta smo mu zatvarali kafanu, kolike pare smo ostavili ovde. Miloš ludi, čeka gazda Balšu da se javi. Sretali smo ga nekoliko puta ovde i u drugim objektima koje ima. Mutan tip al prema nama je uvek bio korektan, nismo mnogo znali o njemu, pričalo se po gradu da je više sa one strane zakona, miran čovek, nije se mnogo pojavljivao sem kad mora a svi su znali za njega.

-Alo gazda Balša, dobro veče, Miloš Sretenović ovde. Ne znam dal me se sećate, i izvinite sto ovako kasno zovem al imam problema sa vašim konobarima

-Sećam te se Miloše naravno, kaži sta te muči?- čujemo ozbiljan glas gazda Balše.

-Mi smo u Božuru, i do sad je sve bilo ok, slavimo rođendan našeg druga. E pa malo pre je Drakče došao i odveo muziku na sprat. gazda Balša pa mi osvanjavamo u vašim kafanama, redovni smo gosti nije ovo lepo

-Na žalost što se muzike tiče tu ti ne mogu pomoći, imate sve na račun kuće celu noć al ne i muziku. Moja mala noćas slavi rođendan i muzika je samo njena.

Slušam ga i ne verujem da mu je pička jedna mala važnija od stalnih mušterija koje mu svaku drugu noć ostavljaju brdo love.

-Slušajte mamlazi jedni, ta mala kako je ti nazivas nije mi to. Ja sam srećno oženjen čovek već dvadeset i osam godina, mala koja danas puni dvadeset i sedam je moja jedinica, zato taj ko je to rekao o mojoj devojčici bolje da se izgubi iz moje kafane pre nego sto mu moja supruga dođe jer će ga odrobijati.

Izdeklamova čovek i prekinu.

-Jebote pa nisam to hteo na glas da kažem a kamoli da me čuje- Gledam u ortake i ne verujem šta se dešava.

-Izgleda mi brate da si uvredio senku ovog grada.

Vratismo se kao popišani za sto, da dovršimo piće i da bežimo odavde. Ćutimo kao zaliveni i dalje mi u glavi da sam ćerku jednog velikog Balše nazvao njegovom pičkom. O jebem ti jezik brži od pameti.

Pogledam prema šaknu i vidim konobare koji gledaju u našem pravci i tačno znam da nam se smeju. Pa ne verujem šta sam doživeo. Ludi jesmo, jaki jesmo, imamo i pare i moć al poštujemo starije, znamo za neki red. Zato se sad pojedoh živ što sam uvredio takvu veličinu.

-Jel znao neko da je balša oženjen i da ima dete?

Bojan pita, a mi se zagledamo između sebe. Shvatamo da o tom liku niko nista ne zna. Čak ni gde živi. Svaka čast takvom čoveku koji uspeva porodični život da sakrije od ludila u kom mu je poslovni život.

-Jebiga bilo šta bilo usrao sam. Pusti rođendan, pusti sve ajd da idemo odavde.

I taman krenem da ustajem kad mi na rame spusti ruku žena u pedesetim godinama, lepa. Pogledam ona mi se smeška. Pogledam ortake oni se izbuljili u nju i ne trepću. E samo mi još treba da me stare koke spopadaju. Spremam se fino da joj kažem da nisam zainteresovan kad primetim da u drugoj ruci drži telefon i razgovara sa nekim.

-Ne brini ljubavi neću im ništa. Samo ti popij svoje lekiće bez džeka, nemoj da proveravam sutra. Stićiću pre nego što se probudiš. Ljubim te i kaži kumu da ide kući.

Šta je bre ovo? Ništa mi nije jasno.

-E pa sad moomci da čujem ko je mog muža optužio da jebe mlade klinke?

U jebote, šta ovo bi?! Žena se ladno smeška dok govori, al oči su joj..uh ima neki vrag u njima majke mi moje.

-Nisam ja gospođo

-Ni ja- mucaju moji ortaci, i shvatam dok ih gledam da su se uplašili jedne žene. E pa ja nisam, valjda..

-Mislim da sam to bio ja gospođo

-O pa nekako sam predosećala da si to bio ti lepotančiću. Nego momci vas dvojica slobodno se popnite gore, imate lepo žensko društvo, pripito doduše pa uživajte dok ja popričam sa vašim drugarom, može?

Gledam ovu dvojicu skočiše kao opareni i trk uz stepenice, ne zna se ko je brži. E da ne poveruješ pa oni se usrali od straha. Jebiga ni meni nije svejedno, gledam ženu koja seda preko puta mene i nekako mi se smeška kao da će na tihoj vatri da me peče.

-Slušajte gospođo, znam da sam vam uvredio supruga al nisam znao kunem se da je oženjen. A iskreno ne poznajem ni jednog uspešnog čoveka a da nema mlade ljubavnice.

-A hoćeš li i ti tako?- pita me.

-Ne razumem?

-Hoćeš li i ti kad se oženiš tako da imaš još i po neku klinkicu sa strane?

-Uz dužno poštovanje gospođo, majka možete da mi budete, nije mi baš prijatno da sa vama pričam o tome.

-Odgovori mi na pitanje Radoviću- izgovori zena kroz zube, čini mi se usta ne pomera. I kako ona jebote, zna kako se prezivam???

-Naravno da neću, ne planiram da se ženim, a ako se ikad oženim biće ta jedna jedina zauvek. I od kud vi znate moje prezime?!

-Znam ja dragi moj, mnogo toga. E sad ako hoćeš da zaboravimo ovu uvredu od malo pre, imam jedan poslić za tebe.

-Vi znate čime se ja bavim?

Pitam a žena me pogleda kao da sam sišaoo sa uma.

-Naravno dragi, ja sam ono što vi nazivate žena iza uspešnog čoveka. Ono što ne znate je da sam ja ravnopravni partner u svemu svom suprugu. Štitio me je dvadeset i osam godina e pa sad je došlo vreme da ja zaštitim njega. Ono što malo ljudi o nama zna je da imamo ćerku. Ona danas slavi rodjendan, svom ocu i meni je ona sve. Gradili smo svoje carstvo za nju. Za sve ove godine držali smo je van našeg sveta, naravno da je ona svestna ko joj je otac ali je uvek bila obična devojka iz komšiluka. Nažalost zadnjih nekoliko nedelja dobija pretnje, kao i mi. Uspele smo da sakrijemo to od Balše jer je pre sedam meseci imao infrakt i jedva je preživeo. Ne sme da se potresa. Većinu posla obavljam ja. Ćerka se polako uključuje u posao iako to nikad nije želela.

-I šta ću vam ja?

-Nama prete životom naše ćerke ako se ne povučemo iz nekih poslova, i odmah da ti kažem nemam nameru da na to pristanem. E sad ono što je problem moja ćerka ne želi zaštitu. Međutim uspela sam da je ubedim da popriča sa nekim o merama zaštite koju mogu da se preduzmu. Balši bi bilo sumnjivo da je vidi sa telohraniteljima. Zato sam došla na jednu ideju kad sam te ugledala večeras, mada sam sigurna da se ni njoj a ni tebi ta ideja neće dopasti.

Završi žena svoje izlaganje, a meni se želudac stisnuo i siguran sam da ova "šefica mafije" sigurno ništa nije slatko smislila. Al opet ko je lud da odbije Balšinu ženu. Jebiga!!!!

-OK, recite mi šta ja treba da radim?

-Da moj suprug ne bi posumnjao da se nešto dešava ja ću da mu serviram priču kako je Minja našla dečka, kako ste zajedno neko vreme i kako želite da živite zajedno.

-Gospođo imate li sliku vaše ćerke?

Pitam a u meni sve nešto igra, jer proklet kakav jesam skoro sam siguran da znam koja je Minja u pitanju. E živote da te jebem!!!