Minjina predaja-završena☑️

III poglavlje

Gledam sliku na telefonu i pitam se da li sudbina meni pruža novu priliku za sreću sa njom ili priliku da konačno poludim. Jer to i radim, zadnjih pet godina ludim zbog nje. Pamtim crvenu kosu i malu drznicu, progoni me njen poljubac u snovima. Imao sam svakakvih šema za ovih pet godina, sa svakom sam probao da zaboravim taj poljubac. Al nije išlo. Njen ukus nema ni jedna. Onaj vragolast pogled... Bože kazna ili blagoslov sta mi spremaš?! Što više gledam u ženu preko puta shvatam koliko Minja liči na nju. Sitna al dinamitna. Prođe mi kroz glavu baba Nedina rečenica otrov se pakuje u malim bočicama. E vala jes istina. Otrovala me mala pa me satrla. Godinama me izbegava i to uspešno, a ko bi rekao da je u našem malom gradu to moguće. Stalno sam se pitao kako to da mi uvek pobegne za dlaku. Sad shvatam, uz roditelje kao njene naučiš da se čuvaš, da se nestaneš i postaneš nevidljiv kad treba. E pa mala više tako neće moći. Moj otrove sad kad znam ko si krećemo sa novim pravilima u igri. Nasmejem se jer volim izazov a ona me izaziva već dugo. Iz razmisljanja me budi pesma.

Otrove ti mi dođes kao lek
da bar traje zauvek....

Hehehe kako prikladno.
Ustanem i pitam

-Hoćemo li do vase cerke?

Osećam da će ova noć promeniti moj život, da kad svane jutro ništa više neće biti isto. Pet godina čekam na ovaj susret, na naplatu. Odlučio sam da prihvatim posao i lično ću se pobrinuti za njega. O mala veštice ne znaš šta ti se sprema. Prvo što ugledam kad stignem do vrha stepenica je mala boginja u beloj haljinici meša na stolu dok muzika peva Cecino kad bi bio ranjen. Pada u trans na deo pesme gde kaže bez duše si lep i tad pogleda u mene. Gledamo se nekoliko trena, ni jedno me skreće pogled, deluje iznenađeno što me vidi, kao da se uplašila. I taman kad pomislim da sam mozža pogrešio, da je možda samo nežna i slatka kad mi mala veštica namignu i uz osmeh pozove pevačicu i šapnu joj nešto. E jebi me ako sledeća pesma nije meni namenjena. Ona vrišti:

-Pa kaže...

Pevacica se nasmeja pa krenu:

Noćima već zamišljam da si sa mnom ti

jer vizija si moje ljubavi

Ti pun sebe prolaziš, hodaš ne zastajkuješ

mene čak i ne primećuješ

Nisam ni metar od tebe a ti me nevidiš i ne čuješ

otmeš mi uzdah iz grudi....

Hahahahaha joj gde me nadje. Pa ja sam Radović bre južni vetar mi je u krvi. Ne skidam pogled sa nje dok sedam za sto sa one dve pobegulje od mojih ortaka.

-Užiate pobegulje?

-Ma idi bre žena ubija pogledom. Mogu bre da mirno gledam u cev pištolja i da se ne uplašim al kad vidim ovakve žene userem se. Tako mi je moja Kristina samo ribala kad sam bio klininac.

Nasmejem se Milošu jer, iako izigravam da mi je svejedno i ja cvikam od tog pogleda. Kad me je majka tako gledala znao sam da sam najebao.

-Nego zar ovo nije crvenokosa sa Grze? Jedva sam se setio od kud mi je poznata.

Bojan, naš pametnjaković bulji u nju, dobro je i vidi koliko je popio.

-Aha,ona je.

Odgovaram i ne skidam pogled sa nje. Nikad nisam voleo sitne žene. Uvek mi je bilo smešno kad vidim lika pola metra viši od devojke dok je ljubi, sve mi se čini ušinu vrat. A i ružno mi nekako kad ih samo pogledaš, neskladno to. A sad buljim u ovu džepnu veneru i moj druškan stoji čvrst kao stena. Ne mogu da prestanem da je zamišljam u svom krevetu i njena lajava usta... Joj... I ne znam koji mi je andrak podižem ruku i zovem muziku sebi. Naručim pesmu i čekam reakciju. Čujem pevača koji kaže