Minjina predaja-završena☑️

V poglavlje

Minja

Ne znam ni kako ni kad sam dospela u Nesina kola. Sedim na suvozacevom mestu i pokusavam da premotam ovo jutro. Imali smo sex, rekao je da ovo nije gluma i da sam njegova. Nakon dorucka otisli smo do mog stana, da se presvucem a onda u kupovinu tati pice i mami parfem. I sad idemo prema mojim roditeljima i ne znam sta se desava, na cemu smo sad. I koliko god ja poricala i drzala se hladno znam da sam pala, ovog puta sam debelo tresnula, volim ga i koliko god da ga ovo ludilo drzi uzivacu u svakom momentu. Moj je bar u ovom trenu. Imali smo raspravu oko caleta i keve, zabranio mi je da ih tako zovem, kaze to mu je ruzno i nekulturno. Lud covek nacisto. Posmatram ga krisom dok vozi. Lep je kao Bog, a misici mmm... Uvek sam mrzela nabildovane tipove a on je takav al nekako sladak. Izgleda mocno. A ja kao mrvica pored njega. I dalje ne verujem da misli da zaista budemo u vezi. Uvek sam ga vidjala sa dugonogim, silikonskim plavusama. Ja sam njihova suprotnost.

  Nesa

Osecam da me posmatra. Borim se da je ne pogledam. Ovo jutro je promenilo sve. Ona je postala sve. I dalje ne verujem da je bila nevina, a ima 27 godina. I po njenoj prici to je bila zbog mene. Spasila mi je zivot. Ona je skroz drugacija od svih devojaka koje znam. Lepa je, pametna, ima sve. Boze gotov sam. Prica mi kuda da idemo i ne verujem da sam ovuda prolazio milion puta a nikad mi palo na pamet da jedna velicina poput gazda Balse zivi. Sumadijsko selo, mir i tisina, zelenilo, pokazuje mi na sokak u kom je niz starinskih sumadijskih kucica. Prava seoska idila. Parkiramo ispred dvorista u kom ima cini mi se stotinak ljudi. Postavljeni stolovi, muzika harmonika i violina. Konacno pogledam lice moje devojke. I kao da gledam neku drugu Minju, blista joj lice, srecan osmeh. Izlazimo iz kola a ona me hvata za ruku, steze je i pogleda me.

- Jesi li zaista mislio ono jutros?

- Sta? Ne razumem.

- Da ovo nije gluma.

- Naravno da jesam. Nema price. Moja si i gotovo. Ne zanima me sta ko kaze. Cak ni tvoj otac.

- Onda ce sve biti ok.

Nasmesi mi se djavolica, cmoknu me u obraz i potrca u dvoriste ostavljajuci me samog. E pa sad malo je situacija kad je meni neprijatno al ovo je jedna od njih. Prvi put sam ljudima u kuci, ne znam nikog, a i prvi put sam neciji decko. Gledam moju devojku koja srecna ulece u zagrljaj starijeg coveka za kog predpostavljam da je cuveni Balsa. Nikad coveka uzivo video nisam. Gromada od coveka, ima 195cm sigurno. Nasmejem se na koga li je Minja ovako malecka. Prilazim im polako vidim da me covek merka. Primecujem ljude okolo, kapiram da vecina nisu seljaci al svi su veseli, vidi se da je ovo skladna druzina, vecina muskaraca me opasno posmatra. I odjednom tajac, ma muvu mozes da cujes kada se Minja okrenula prema meni. Stoji pored oca i pruza mi ruku, sta cu prihvatam i stajem ispred Balse.

- Ti si Nenad? Kaze mi cerka da si decko

- Da, gospodine ja sam Nenad Radovic, al svi m zovu Nesa. I da ja sam decko.

Ako znam sta pricam nek me spici grom.

- Od kad?

- Sta od kad?

- Si decko?

- Da popricamo negde, ovde ima puno ljudi.

Jebiga nije mi prijatno svi me gledaju.

-Sta je decko? Ucvikao si se? Pa ne ujedamo mi.

- Nije to. Samo ne volim o svojim stvarima da pricam pred publikom.

-Ok, ajmo u kucu. Samo nas dvojica, bez tebe luce. Pozdravi narod.

Nisam se nadao da cemo biti bez nje, al sta je tu je. Znam sta zelim i to mi niko oduzeti nece. Dok pratim njenog oca u kucu, okrnem se i ugledam je kako podize neko dete i baca ga visoko u vezduh i hvata ga. Gledam taj osmeh, i pozelim da se uvek tako smeje, da u narucju drzi nase dete. I odjednom zastanem na pragu. Sve mi je jasno. Pao sam, i uzivam u padu.