Samo moja 🔚

20

Vanesa Haris

- Ćao Keti.

- Ćao Vanesa nadam se da te ne ometam u poslu.

- Ne, upravo završavam.

- O čemu želite ti i Eliot da razgovarate sa mnom?

- Eliot i ja? – začudila sam se.

- O ničemu.

- Malopre me je zvao i rekao mi da želi da razgovara sa mnom, krenula sam ka vašoj kući.

- Stvarno ne znam, nazvaću Eliota.

- Nema potrebe, skoro sam stigla, čekam te kući važi?

- U redu.

Šta je ovo bilo? Nisam htela da nagađam zato sam nazvala Eliota. Telefon je zvonio, i zvonio, i zvonio, nije se javljao. Sakupila sam stvari i krenula kući, imam loš predosećaj.

Otključavam vrata i čujem glasove.

- Upomoć! – dala sam se u trk.

- Gospodine Haris preklinjem vas nemojte.

Ugledala sam Eliota nad Keti.

- Eliote! – viknula sam.

- Vanesa – Keti je odgurnula Eliota i dotračala do mene.

- Molim te pomozi mi – grli me i plače.

- Šta . . . – zbunjeno gledam u Eliota koji je besan, kupti od besa.

- On je pokušao . . . pokušao je da me . . . o Bože ne mogu ni da izgovorim.

- Keti smiri se trudna si – šta se ovde dešava.

- Nije trudna – Eliot je energično izvlači iz mog naručja.

- Eliote! Keti? – gledam zbunjeno u oboje jer mi ništa nije jasno.

- Mala je prevarant i lažljivica, nije trudna i ne želim je u našim životima! – izvadio je telefon.

- Majk, uđi.

- Keti?

- To nije istina, ja nisam želela da budem ovde, nazvala sam te.

- Eliote? - želim neko objašnjenje.

- Gospodine – Majk nas je prekinuo.

- Vanesa. Poverenje.

Reč koja rešava sve među nama. Reč koja je bila glavna u našim zavetima i koja je zvezda vodilja našeg braka. Ne znam šta se dešava i ne znam posledice ovog što se desilo ali znam jedno, ja mu verujem.

Klimnula sam glavom i Majk je prošao pored mene.

- Prešao bih preko svega što si učinila, bih – Eliote je nakrivio glavu.

- Ali pokušala si da me okreneš protiv moje žene, to ne opraštam ni sebi samom. U policiju – predao je Majku.

Eliot Haris

Nikad ne bih udario žensko ali njoj želim da odrubim glavu. Rekao sam Majku šta da radi i otarasio se ove bede. Vanesa je stajala mirno izgubljena u svojim mislima, mene boli kurac za ovu ludaču ali Vanesa . . . Uložila je dušu .

- Žao mi je mala.

- Nema bebe?

- Ne, pobacila je pre nedelju dana.

- Ali čemu onda sve ovo? – raširila je ruke.

- Ona je . . . opsednuta tobom.

- Kreni iz početka.

- Hoću, ali pre svega . . . Hvala ti što si verovala u mene – njena vera mi znači više od ičega.

- Zavet.

- Tako je, zavet.

Nakon razgovora Vanesa je plakala, najviše je pogodio gubitak bebe ali gledajući to sa druge strane možda je tako i bolje, ne želim ni da pomislim kako bi se ovo završilo da je ona ludača trrudna. Nakon svega što se izdešavalo želeo sam samo mirnu noć sa ženom.

Vanesa Haris

Nakon fijaska sa Keti ozbiljno sam razmislila o zbližavanju sa ljudima i koliko god loše zvučalo Eliot je bio u pravu, posao i zadovoljstvo ne treba mešati. Moja glavna zanimacija je bila uređenje detetove sobe, Melisina trudnoća je odlično napredovala i prošle nedelje smo saznali da ćemo dobiti dečaka, to je posebno obradovalo mog supruga.

- Mila.

Okrenula sam se i ugledala Dijanu.

- Hej, odkud ti?

- Želim da te odvučem u kupovinu sa mnom.

- Neki poseban razlog.

- Dobiću unuka.

- Već sam opustošila prodavnice ali može, samo da se javim Eliotu ume da bane u vreme ručka.

- To je moj sin.

- Mala.

- Hej samo da ti javam da danas nisam dostupna za ručak.

- Ideš negde?

- Dajana i ja idemo u kupovinu.

- Ne bih da vas razočaram ali draga, zauzela si ceo sprat sa odećom, igračkama i ostalim stvarima za bebu.

- Pa? Kupi nam veću kuću – prekinula sam vezu i nasmešila se Dijani.

- Idemo.

- Majk – iznenadila sam se što ga vidim ovde, obično je nevidljiv.

- Gospođo.

- Možeš li da se pobrineš za stvari iz automobila?

- Naravno.

- Eliote!

- U kuhinji.

- Spremaš večeru? – zezam ga.

- Ne, jedem tortu, hoćeš malo?

- Mogla bih. Iscrpljena sam – smestila sam se pored njega.

- Stvarno hoćeš veću kuću?

- Ne, priznajem da sam preterala sa kupovinom – stavila sam parče torte u usta.

- Ovo je dobro.

- Najbolja torta na svetu. Danas sam imao prosvetljenje.

- A jel?

- Da, imam ime za našeg sina.

- Da čujem.

- Adam.

- To je . . . najbolje ime – spustila sam viljušku.

- Eliote Haris volim te – zagrlila sam ga.

- Vanesa Haris volim i ja tebe, čak i kada te proganjaju ludače.

- Ti si ludak.

- Ali tvoj ludak.

Kraj

Dame to bi bilo to on mene i ove priče. Epilog neću pisati jer mislim da je ovaj kraj jako lep i odnos između njih dvoje je prilično jasan. Hvala svima koji su odvojili svoje vreme da čitaju ovu priču i volela vih da čujem utiske. Pozzzz