Samo moja 🔚

15

Vanesa Roberts

Nervozna sam zbog večere sa Dijanom i Stivenom ali nisam nervozna zbog sebe već zbog Eliota, zato sam mu za svak slučaj održala predavanje o lepom ponašanju, ne želim da Dijani bude neugodno.

- Budi fin – šapnem mu još jednom pre nego što pozvonim.

Glasno je frknuo i nasmejao me.

- Ćao Dijana – grlim je.

- Zdravo deco – sva je vedra.

- Mama.

- Uđite.

- Stivene ovo su Eliot i Vanesa, deco ovo je Stiven.

Rešila sam da probijem led i zato sam prva pružila ruku ovom snažnom čoveku.

- Drago mi je Stivene.

- Takođe Vanesa – srdačno mi se nasmešio.

- Eliot – moj dečko je bio ozbiljan.

- Stiven.

- Jeste li gladni? – Dijana nas pita.

- Ja umirem od gladi – priznala sam.

Uzalud sam se bojala za Eliota jer su on i bivši pukovnik ubrzo pronašli zajedničku temu, oružje.

Sve u svemu veče je bilo odlično.

- Ćutljiv si – Eliot čita nešto na telefonu i mršti se.

- Problem na poslu.

- Kako ti se čini Stiven?

- Dobar je, za sada ima zeleno svetlo – i dalje ne podiže pogled.

- Hej što se tiče godišnjice . . . Eliote! – viknula sam.

- Da – posvetio mi je pažnju.

- Sutra je godišnjica bolnice.

- Znam.

- Pa . . . . da idem sa tobom ili sa Boni?

- Sa mnom naravno, treba svi da vide da si zauzeta – ozbiljno me pogledao.

Prevrnula sam očima.

- Video sam to.

- Znači, ti si ozbiljan u vezi nas? – moram da pitam.

- Naravno da jesam. Ti nisi?

- Ne . . . jesam, samo . . . – mislim da nije pravi trenutak za temu o deci.

- Volim te i srećna sam sa tobom – slegnula sam ramenima.

- Vanesa ne želim da imaš nedoumice u vezi sa nama jer ih ja nemam. Odavno sam odlučio da te želim za sebe i neću se predomisliti, zato želim da i ti budeš sigurna u nas - ovo mu izgleda puno znači.

- Verujem u nas – zaista verujem.

- Znaš mogla bi to da mi pokažeš – mangupski je krenuo ka meni.

- Mogla bih – definitivno bih mogla.

***

- Doktorka Roberts?

- Da – okrenem se i ugledam lepu plavušu.

- Zdravo ja sam Jasna – nasmešila mi se.

- Ćao Jasna, kako ti mogu pomoći?

- Privatno je.

- Onda idemo u moju ordinaciju.

- Sedi – pokazala sam ka stolici.