-17:14
U sali za fizičko. Kao i uvek sedim na kupi kao zamena. Ništa posebno se ne dešava.-
Ovaj čas imamo fizičko sa dečacima. To znači, igramo fudbal. Kao mala sam igrala fudbal sa tatom i kroz zabavu sam dosta toga naučila o njemu. Sada nemam tatu, prijatelje, nemam sa kim da igram. Naravno, uvek su mislili da sam smotana i da nemam pojma pa nikad nisu ni probali da me ubace u ženski fudbalski tim. I evo, koliko dugo sedim ovde i klupi sam se smučila.
Odjednom su svi stali i okupili se oko nekoga. Odatle je izašao Dilan noseći Ashley ka klupi dok je ona jaukala.
-’’Pomeri se šuntava, vidiš da je moja devojka uganula članak.’’- rekao je drsko, pa sam ustala. Polegao ju je na celu klupu. Ne razumem zašto su morali mene da sklanjaju kada je pored bila još jedna, prazna klupa.
-’’Moramo uzeti zamenu.’’-čula sam Tiffani, kapitena ženskog fudbalskog tima.
-’’Nju? Nema šanse!’’- dobacio je neko.
-’’Ali propašćemo!’’- i pre nego što je dozvolila da je neko prekine, izgovorila je moje ime –’’Hope!’’-
Okrenula sam se –’’Dolazi, ubacujemo te!’’- te reči su mi odzvanjale u glavi. Pozvala je mene. Mene, Hope Lovato, da zameni Ashley Stuart. Ako je ovo san, ne želim da me iko budi. Još par puta sam trepnula u neverici dok me u razmišljanjima prekinuo Tiffanin glas –’’Požuri, nemamo puno vremena!’’-
I tako sam prvi put kročila na fudbalski teren kao igrač.
Justin’s POV
Gledao sam kako se Ashley muči na klupi. Kako je ležala, stavila je ruku pod klupu i izvadila plavu svesku sa debelim koricama.
Flashback
Kako sam prilazio klupi u koju me je smestio profesor, video sam devojku sa punđom na glavi i naočarima za vid, kako zapisuje nešto u plavu svesku sa debelim koricama. Predpostavio sam da je dnevnik, jer niko takvu svesku ne bi koristio za školu.
-’’Vodiš dnevnik?’’- tiho sam je upitao, nakon što ju je zatvorila.
-’’Ne tiče te se.’’- drsko je odgovorila. Vidi se da je jako povučena.
End Of Flashback
To je dnevnik od Hope! Brzo sam joj prišao, kada ga je otvorila na pola blago se smeškajući. Oteo sam joj iz ruke.
-’’Hej, ja sam prva našla!’’- namrštila se.
-’’Niko ti ne daje pravo da zaviruješ u nečije privatne stvari!’’-
-’’Varaš se. To nisu bilo čije privatne stvari, to su Hopine privatne stvari. Inače ime joj je toliko čudno i glupo da ne može da se izgovori kao prisvojna imenica.’’-
-’’Sve jedno nemaš nikakvo pravo i nemoj da je vređaš. Kao da ti išta znaš o njoj.’’-
-’’Ohoho, braniš je, Bieberu. Neće na ovome ostati.’’- pogledala me je nekako osvetnički nastrojena, te se okrenula na svoju stranu.
Kako glupi ljudi postoje.
Okrenuli smo se ka terenu u isto vreme kada su svi počeli da kliču i grle Hope.
Hope’s POV
Dala sam gol! Ne mogu da verujem! Prvi put da sam nešto uradila, a da je svima drago i da mi svi zahvaljuju i čestitaju. Ovo se ne dešava. Sve je ovo bilo previše dobro da bi bilo istina.
-’’Pobedili smo! Zahvaljujući tebi!’’- Tiffani me je zaglila. Naježila sam se od gadosti jer nisam navikla da me članovi UMID-a grle.
-’’Možeš da me uštineš?’’- stajala sam mirno.
