Njegova robinja

Sesto poglavlje

Klara 

I dalje ne verujem,ovo je neka skrivena kamera zar ne,ne znam kako da se osecam,sta da mislim,preverena sam,da li da tugujem ili da se radujem,osecam kako mi se oci pune suzama,sta da radim.Njegove  reci mi odzvanjaju u glavi"sad je kasno malena nema povratka,tu  si gde si meni pripadas" i sta sada boze smisluj se na mene.Klara glupaco kao da ne zna sta ce sada biti,sigurno neces sedeti i piti caj i pricati viceve,ti si kurva,placena si da obavis posao..moj unutrasnji glas mi nema mira,idi dodjavola..boze sta da radim u sta sam se uvalila.

Nezno mi je sklonio kosu sa lica,otkrivajuci moj vrat,srce mi je ubrzano lupalo,krv mi je jurnula u vene,panika me je obuzela,bojim se,sta sada,zasto prihvatam ovu igru,jer zelim ili moram.

Ovo je bila kao vecnost,nije zurio,sta je zeleo,da me kazni ponizi,naporno polako igrao se sa uvojcima moje kose,ljubeci me,moram priznati da se odlucni ljubi,aa Klara idiote o cemu razmisljas sada,pamet si izgubila

Odmakao se od mene i pogledao me,sigurno izgledam kao debil,crvena na ivici suza,uzbudjenja,boze daj mi pameti,zamisljeno me gleda,ovo je neki cudak,taj prokleti pogled,neka me ne gleda osecam se osramoceno,stidim se kao da stojim pred njim gola,sta ovaj covek pokusava dodjavola,neka obavi sta ima i neka me pusti da idem.

-ne treba da me se plasis ja te necu povrediti

jako utesno od tebe ali ti ne verujem ni malo

-recimo da cu te nauciti

sta ce me nauciti,sta ovaj lupeeta,stvarno mislis da je lud,gde sam ja dospela,moja pohlepa...

Smseseci se uhvati me za kukove,i stavi me na rub stola

-ja nisam cudoviste,kakvim me smatras

Rece poljubiv si me strasno i snazno,na trenutak zaboravaih sta sam u opste mislila i gde se nalazim,snaznim sakama gnjecio je moje butine,ovo boli ali i prija,boze sad sam stvarno luda

Uhvati me za vrat lagano me odmace od svojih usana,i spusti ih na moj vrat,slobodnom rukom gurno je stvari sa stola i polozio me na njihovo mesto.Srce mi je negde u petama,tesko disem,osecam kako se borim za vazduh,koza mi gori,ovo mi se nikada nije desalao,dodjavola.Gubila sam dodir sa stvarnoscu svakim njgovim dodirom.Ne secam se kada sam ostala bez haljine,kako sam se u opste nasla na krevetu,u sledecem momentu je bio iznad mene

Kada se prislonio uz mene ljubeci me tek tada sam osetila koliko sam uzbudnjena koliko mi slepoocnica pulsra,noge su kao paralizovane,grc u stomaku,neobicna toplina.Ruku naglo zavlaci u moj ves,umrecu,sta se  ovo desava samnom,svakim dodirom zelim jos,zelim vise..strgao je ves jednim potezom,njegova ruka se nasla na unutrasnoj strani moje butine,znala sam sta to znaci,sta bude bice..vreme je stalo,postala sam jedno sa covekom koga ne poznajem.Vise nista nije bilo vazno,boljala sam se,ali ne njega,ne okoline,ne situacije,vec sama sebe,svoje zelje da nastavi,svoje zelje za necim vecim,zasto uzivam u ovome,zasto mi prija.Zasto zeli ovu bol.Slatku bol.

Said

Znao sam da je mlada naiva,da je zbog novca ovde,mozda ne kao druge ali opet je tu zbog novca.Ali da je toliko spremna,zrtvovati sebe,to ne razumem,ali ipak sut o zene njih je tesko razmeti.

Ova devojka,ni ne poznaje me,vidi me priv put u zivotu i ona,zasto mi dodjavola nije rekla da je nevina,mogao sam je povrediti,osecam se prevareno,besan sam..i sta ad da radim oov nisam ocekivao.Gledam je kako spava,boze sta mi spremas,da li je ovo jos neki ispit test u zivotu,ili jos jedan problem koji ce mi se natovariti na grbacu.Kao da mi nisu doljna braca i otac.Sad i ovo.

Sipam viski i sedam na fotelju cekam mladu damu da se probudi,do tad cu se valjda smiriti treba obaviti jedan podugacak razgovor,od koga me vec boli glava,ovo ce biti tesko.Sedim i cekam,napokon se budi,posramljeno i uplaseno gleda u mene,kao da sada ima mesta za strah ili srammotu,sada je kasno.

Klara

Otvaram oci i gledam gopsodina svemoguceg kako gleda besno u mene,morampriznati  ne osecam se bas prijatno,plasi me

-obuci se i sedi ovde

kaze besno

sta je sada,sta se desilo,sad vec ozbilinjo se plasim,Uzimam haljinu i navlacim je sedam ispred njega.

-nesto se desilo

osmehne se

-nesto se desilo,devojko da li si ti normalna

Odlazi do kreveta i uzima carsaf,i baca ga ispred mene.

-ne mislsi da si mi nesto trebala reci

-to je moja stvar

Zaklopi oci i besno predje rukom kroz  kosu,izgleda primamljov kad je ljut,moj unutrasnji glas mi opet neda  mira,definitivno cu zavrsiti u ludnici.

-tvoja stvar,sta da sam te povredio,da li si ti svesna svoje nesveti

Sedim pognute glave postidjeno,kao maleno dete koga su uhvatili roditelji u nestasluku.

Uzeo je opet carsaf

-znas li sta ovo znaci u mome svetu

-sta

-da meni pripadas,to je dokaz

-izvini

-nisam ja osoba  kojoj treba da se izvinis,ti si ta koja sebi nanosi zlo,da je neko drugi bio na mome mestu ne bi ti drzao predavanje koje te cito zamara,i pokusava da ti ukaze na pogresku,koja ti je mogla  ostaviti traume,mogao sam te povrediti.Nego bi se ponosio ovim,ne poznajes dovoljno muskarce

-ja nisam neka glupaca

ustala sam besno

-ne vici na mene

duboko uzdahnem,ocito mu je ovaj ton ne svidja,ne smem ga uvrediti,moram znati,svoje mesto,smiri se smiri se Klara

Pogleda me  bez reci izadje na terasu,pokupila sam stvari i izasla iz sobe,vracajuci se u pavion,druge devojke su me gledale smeskale se,saptale,nije me biolo briga ne sada,zakljucala sam sobu i skinula stvari sa sebe,zelim umreti..pustam hladu vodu da sapere prljavstinu sa moga tela,povratak u sobu, u pavin,vratio mi je  i sve ona crne misli,spavala sam za novac,kurva,Klara ti si kurva,mrzim gadim se sama sebi,placem i plakacu jedino to mi i preostaje.

Mrzim sebe zbog svega,jer sam ostavila svoju sestru,jer sam dosla ovde,jer sam kurva,jer sam se na trenutak prepustila i pustila da me ponese,ja sam budala.Jedna obiicna budala,nije lako zaraditi ni novac,pa cak ni na ovaj nacin,dusa savest nije mirna,izjeda te iznutra,ne da mira,pece,tera da se osecas lose.Sada je kasno,nista mi ne moze pomoci tu sam gde sam,sama sebi sam postala najveci naprijatelj,donela zlo.

Bravo Klara,jos jedno si se pokazala.

Said

Mozda sam bio malo pregrub bio sam besan,stvarno ne razumem sta je u toj devojci,privlaci me ali u isto vreme i tera od sebe.Ne razumem,dodjavola neka sve ide.Zasto se oseca lose zbog nje,sta mene briga kako se sada oseca da li place,ona je samo jos jedna zena,ista kao  i ostale,zena.

Eh te proklete zene,nista mi nisu dobro donele u zivotu,pitanje je dana kada ce biti doneta odluka o mome  i Samirinom braku,u ovoj prokletoj palati nikome ne mogu objasniti da se ne zelim zeniti,a pogotovo ne nekom dosadnom devojkom,koja ce citavog zivota da sedi pored mene i klima glavom,bez i malo volje i smelosti da mi se spurostavi ili ukaze na neku gresku,Muze je svetnja uvek je  pravu.Ja sam zena i treba da budem pokorna,to ce doneti mir  porodici.Moja majka je bila takva i sta je dobila,razvod i ponizenje,mrzim svoga oca,majku,moju plubracu,njihove majke te proklete zene koje su nas zavadile,okrenule jedne protiv drugih.Ucinile da braca postanu krvni neprijatelji,zaborave na detinjstvo,lepe trenutke,da se otac odrekne sina,da zeli njegovu smrt,gde je tu pravda,ljubav,cast.Ne postoji ni pravda a ni ljubav,to je samo laz.Prica za decu i slabice,bajka.